Komentari

Kočničari u akciji

            Nakon pobede Borisa Tadića svi smo osetili olakšanje i povratak na pravi put, smatrajući da smo jednom za svagda raskrstili sa “šešeljevskom“ politikom i izašli na čistac. Onako, pobednički i zadovoljno smo legli u krevet, a već narednih dana smo osetili gorak ukus u ustima.

            Ko ih ne zna, krstio bi se od zaprepašćenja. Politička “nula“ i apsolutni gubitnik ovih izbora, prečasni Koštunica Vojislav, kao njegova kamarila, su doveli državu do ivice izolacije i totalne blokade institucija, a građane do sloma živaca. Posle ovog iživljavanja i brutalnog gaženja svega što je demokratsko, salonski nacionalisti, okupljeni oko svog gurua Voje, nemaju pravo da učestvuju ni na izboru za najlepšeg kućnog ljubimca, a kamo li na nečemu drugom. Gore pomenute persone konstantno opstruiraju rad institucija ove zemlje, svojim postupcima i izjavama izazivaju sukob sa Evropom i svetom, i tako podrivaju sve one vrednosti 5. oktobra za koje su mnogi dali živote. To se ne može nazvati nikakvom borbom za Kosovo i neke nacionalne interese. To je borba za vlast i očajničko divljanje stranaka okupljenih oko DSS-a. Posle mizernih 7% podrške za njihovu nazovi narodnjačku ideju, ili apsurdnu “ideju trećeg puta“, logično je da ta grupica pokušava da se u foteljama zadrži što je moguće duže. Svaki samosvestan i trezven čovek bi posle takvog kraha dao ostavku na premijersko mesto, a ovaj naš se osilio do zla boga. Mnogi se sa razlogom pitaju kakva je psihološka struktura tog čoveka. Da li on zaista namerava da vlada Srbijom još ovoliko, da li namerava da nas sve satre zarad svojih suludih pobuda, da sklopi koaliciju sa radikalima i gurne ovaj naš ionako namučeni narod u najdublji ambis?!

            Došlo je do toga da smo postali taoci jedne političke ništarije, da nam po Beogradu vršljaju klerofašistički “obrazovci“, da se podmeću bombe pred “Merkatorom“. Da li je ovo ona dosadna zemlja koju nam je on lično obećao? Ako on i njemi bliski, ovo što su uradili za ovih nekoliko godina smatraju uspehom, svaka im čast.

            Kada ovaj tekst bude bio u štampi, verovatno še se fama oko proglašenja kosovske nezavisnosti završiti. Ja se nadam da će sve proteći mirno i da će ljudi, a pre svega političari, sačuvati prisebnost. U ovakvim situacijama najvažnije je održati stabilnost i ne izazvati okakve turbulencije u društvu. Nakon razjašnjenja ove situacije, DS bi trebalo da postavi stvari na svoje mesto, i da da do znanja svojim koalicionim partnerima da država nije igračka, već ozbiljna stvar.

            Narod je shvatio ko je ovde kočničar, a ko pokretač i jasno to pokazao na izborima. Sada je sve na višoj instanci, građani su dali svoj sud.

Dalibor Mergel

Večna mladost i lepota

            Kako večno ostati mlad, pitanje je koje je mučilo ne samo naše društvo, već i društva mnogo godina pre nas... O tome nam govori duga istorija proizvoda za ulepšavanje i podmlađivanje. Istina, nekada su to bili proizvodi koji su bili dostupni samo odabranima, ali danas kada su oni dostupni svim ljudima širom sveta, jasno nam je o koliko velikoj industriji je reč. A da bi ta velika industija mogla da opstane, smislili su jednu poruku zbog koje svi, pa i oni najtvrdokorniji, posežu za raznim preparatima... Ta poruka glasi: BITI VEČNO MLAD I LEP! A uz malo, ili malo više novca, sve se može postići...

            O tome koliko je pojam mladosti i lepote postao imperativ današnjeg društva, vidimo na svakom koraku. Pre svega, ni na jednom bilbordu nećete videti stariju osobu, (osim ako se ne radi o predsedničkim kandidatima :)) ili ne daj bože ružnu, da ne pričam o reklamama na televiziji ili popularnim nam spanskim serijama, gde sve češće ćerke i majke izgledaju kao da su isto godište. Da ne idemo tako daleko, svima nam je jasno da će se mlada i lepa osoba pre zaposliti, da će uz prijatniji smešak biti uslužena u nekoj prodavnici, pa nije ničudo što svi žele da zauvek ostanu mladi i lepi.

            A na tržistu nam se nudi baš sve, od krema za hidrataciju kože, preko krema koje tretiraju skoro svaku boru ponaosob, maske za lice hiljadu i jedna vrsta, razni pilinzi, kreme za skidanje šminke, noćne i dnevne kreme, labela koja tretira bore oko usana... Da ne spominjem dalje preparate za kosu, a tek mleko za telo, pa tu su i razni prparati za nokte, za jače i čvršće nokte, za brži rast, za lepše zanoktice, a da sve bude potpuno, pošto se bliži leto neophodne su anticelulit kreme... Sreća vaša ako sve ove proizvode nabavite na nekom sniženju ili se pre kupovine posavetujete sa stručnim licem,  čisto da ne bacate pare za džabe.

            A onda dođete kući, pa sve poređate po policama ako uopšte na njima ima mesta, pročitate sva uputstva i krenete sa negom. Samo pre spavanja će vam trebati pola sata mazanja, a postoji opasnost da ćete noću češće spavati kao mumija nego kao čovek. :)

            E sad, za one koji bi da pribegnu nekim radikalnijim metodama, tu su razne metode estetske hirurgije, kažete doktoru šta želite, a on ko dobra vila koja doduše umesto čarobnog štapića koristi skalpel, ispuni sve vaše želje. O tome kakve mogućnosti ova dobra vila nudi uvek možete videti na malom ekranu sa koga nam silikonske lepotice prodaju neku priču o unutrašnjoj lepoti, o kojoj su slučajno čule negde u prolazu...

            Naravno, treba voditi računa o sebi i svom izgledu, ali ne jureći za trendovima koji su ipak u većini slučajeva nedostižni. I postoji ta unutrašnja lepota, koja je u svima nama, a koja se vidi onda kada smo u potpunosti zadovoljni onim što imamo. Jer sve sto nam treba da budemo srećni već posedujemo, samo treba da toga i postanemo svesni.

            I na kraju, neverovatna je činjenica da živimo u vremenu u kome ljudi imaju sva prava osim prava da mirno i dostojanstveno ostare, imaju pravo da slobodno i bez ustezanja govore, ali se često ustežu kada su godine u pitanju. Eliksir večne mladosti i lepote još nije otkriven, iako nam nekad deluje da je nekim ljudima već dostupan...

Miroslava Kovačević

Igranke (2)

Evo nastavljam priču iz prošlog broja. Istina je da se o nečemu može pričati do u sitne detalje.

Za igranke su važila još neka pravila. Tako je bio običaj da se u toku večeri odrede i igre za koje se objavilo da devojke biraju, a obično se reklo “Dame biraju“. To je isto bio interesantan deo večeri. Mame, ili žene koje su sedele uokolo dobro su gledale koja će devojka kojeg momka da odabere, a tu su se odmah kovali planovi i radile raznorazne kombinacije.

Posebno su bile igranke za neke velike praznike.

Najveća, s obzirom da je bila u sredini leta bila je ona kako smo mi tada rekli za “socijalističku slavu“ tj na današnju Ognjenu Mariju, kada se slavilo dva dana.

Igrane su tada s obzirom na doba godine obično bile negde na otvorenom. Najčešće je to bilo na platou ispred Doma kulture ili s druge strane, iza Male sale.

Najinteresantnije od svega toga je da su u to doba igranke započinjale negde u prvi sumrak, a završavale negde oko ponoći i svima se činilo da je to najnormalnije vreme.

Izuzetak od toga bila je igranka organizovana za doček Nove godine. Novogodišnja igranka je trajala dok se i poslednji igrači nisu razišli.

Novogodišnja igranka takođe je imala i svojih zanimljivosti. Birali su se kraljica i kralj večeri, nagradna tombola i vodile još neke druge društvene igre, kako bi veče što zanimljivije proteklo.

Pored lepih trenutaka, na igrankama je s vremena na vreme dolazilo i do čarki među mladićima.

Razlozi tome bili su različiti. Ili je to bilo radi naklonosti neke devojke ili da se pokaže hrabrost pred nekim ili pak kako se kaže “pijana glava“.

Takve stvari su se vrlo brzo rešavale, pa su igranke nastavljane kao da se ništa nije ni dogodilo.

Ne znam zbog čega, ali u jednom periodu, da li je to bila samo “moda“, naročito u letnjim mesecima, pojedini momci i devojke organizirali su igranke u svojim dvorištima. Na takvim igrankama obično se okupljalo pozvano društvo tj. prijateljice medu devojkama i prijatelji među momcima. Lepo uređena starčevačka dvorišta, neka patosana, a neka već betonirana s cvetnim lejama, davala su poseebnu draž takvim igrankama.

Modernizacijom i kao što sam napisao, pojavom vokalno instrumentalnih sastava, za čim Starčevo nije zaostajalo, što se vidi iz napisa “Istorija starčevačkog rokenrola“, klasične igranke su počele lagano da nestau. Prvo sve manje je mama dolazilo na igranke jer im je smetala glasna muzika, jer ako su se htele divaniti do kraja večeri su izgubile glas jer su  morale da se nadvikuju, a s druge strane mladi su bili sve odgovorniji i slobodniji u svojem ponašanju, a stariji to nisu mogli da “gledaju“.

Ipak su i dalje igranke ostale mesto gde su se mladi susretali i zabavljali, gde su se rađale prve simpatije i prve ljubavi, a ponekad i puno više od toga.

Iako i danas u Starčevu ima dobre svirke ne zaboravite igranke i plesne korake.

Vinko Rukavina

Veliki miting za odbranu južne Pokrajine je završen! Događao se narod i... Bi, šta bi! Silnom “dogođenom“ narodu, preostalo je da se, posle svega, vrati kakvim-takvim, ali, još uvek jedinim toplim domovima. I dok se neki približavaju svojim sopstvenim (ili, organizovanim) prevozima, situacija iz zatiče na pločniku elitnog prestoničkog šoping-jezgra. koja je bitno izmakla kontroli i prevorila ga u poprište ne, baš “milih“ scena...

Učestvuju: Grmalj (uvozni), Student (urbani), Šeširdžija (lokalni), Tračoslava (sveobuhvatna), Sponzorojka (belosvetska)

U epizodi:

Ne damo “naše“ cipele!

Tračoslava (užurbano): - Ijuuu, komšija dajte mi ruku, oboriće me ovi mladići! Ma, kuda li tako jure, k'o da im krava stala na rep! Lepo je meni govorio onaj moj - Man'se ženo ćorava posla, di si ti za ono'lku gužvekanju! Pregaziće te svetina! Al' ne, svuda moraš da turiš svoju gubicu...

Šeširdžija (prihvati je solidarno): - Ne ber'te brigu, komšinka! Ta, za čega služe komšije, neg' da bi se našle jedno drugom (primaknu je još “solidarnije“) Eto, i men' moja deb'la Sida, jednako gunđa - Di ćeš ti tako mator, šta se ti razumeš u politiku! Za teb' su samo stoka i njiva! A, ja joj velim - Sam' jedared sam bio u Beogradu, još onomad kad je Maršalu bio u poseti neki važan car, pa je red posle tri'est leta da vidim šta se izgradilo! A, i, džaba prevoz...

Tračoslava: - Pa, i ja kažem onom mome, kad ako ne sad - em, što rekoste, badava autobus, em - lep dan, em - kada mi dođu žene na kafu pa kad opletemo... Ijuuu, komšo! (prolete kiša kamenica, popucaše stakla od izloga obližnjih butika, a horda razularenih mladića, a, bogami, i “mladićica“ nagrnu na nezaštićeni “plen“).

Šeširdžija: - Drš'te se čvršće komšinka, ovi se ne šalu! (u taj čas na njih nalete fensi-devojka u “brišućem letu“) Ta, ne gurajte se mlada damo, vi'te da ćete nas srušiti?!

Sponzorojka: - Mis'im, matori, ne ometaj! Jel ste vi svesni, seljačine, da se sad obnavljaju zalihe u ormarima? Ej, prvo trpaj one haljine sa rafova! (obrati se drugarici, ovaj, saučesnici!)

Tračoslava (spazivši u tom metežu autobus gradskog saobraćajnog): - Ajaooo, komšo, upadaj u autobus!

Šeširdžija (ulazeći u autobus): - Uff, spasli smo se za konjsku! Ta, umal' nas ne izgaziše oni derani...

Student (koji je već sedeo, videvši da ulaze starije osobe): -Izvolite, gospodo! Sedite na moje mesto.

Tračoslava: - O, hvala dobri mladiću! Skoro da izdahnem! Hvala i tebi i Bogu, da još ima tak'ih finih omladinaca! O, kud sam kretala od kuće.. O, zapamtiću ovaj dan dok sam živa..

Grmalj (furiozno ulete u autobus na sledećoj stanici, na sav glas pevajući): - “Srpska se truba...“, la-la-la... Nikada ga neećemo, datiii... Nikadaaaa... Do poslednje kapi..!(opazi poznata lica) O, zdravo komšije, i vi s' mitinga.. lepo, lepo...

Šeširdžija: - Ta, jesmo! Nije da nismo... Al, umal' nas ne pogaziše! Ma, izgibosmo!

Grmalj: - Ma, što ti meni, deda! Šta si se ufonjao! E, da su svi tako kilavi k'o ti, propadosmo! A, vidim već si zaseo... Aj', bar, kad već krnjošeš banbadava da i od tebe bude neka vajda - pridrži ovu torbu, da je ne teglim... (spusti im je žustro na krila, a torba onako prepupa popusti i počeše da “šikljaju“ razni najmoderniji modeli italijanske obuće)

Tračoslava: - Ijuuu, odakle ti tol'ke cipele! Nisam znala da si post'o obućar!

Grmalj: - Ma, deder ćuti, jezičaro! Nego, na posluži se - ima i ženske sorte. Uzmi i ti čiča - ja častim!

Šeširdžija: - E, hvala, komšo! Ja bi, ak' imade neka duboka cokula za štalu, one moje, znate, puštaju, pa nimal' nije lako kad se zaglibite u kravljoj balegi...

Student: - Pa da, viši ciljevi! Kako ono beše - “Svoje nedamo, tuđe nećemo“? Hmmm? ili, ne beše?! A, možda, još bolje i praktičnije zvuči ona- “čizma glavu čuva“ makar, i sa “svežom“ imperijalističkom etiketom iz Čumićevog...

I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da “demonstriraju“ za neku bolju budućnost...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj Opštini ništa novo, osim što je zima ustuknula pred udarom prolećnog sunca, kanalizacija se udarnički kopa na tri fronta, stadion “Borca“ poprima sve ozbiljnije konture velelepnog objekta, izabrani su najlepši slavski kolači, ali i najvirtuozniji majstori akustične gitare na “Gašinim akordima“, na kojima je vicešampionsku poziciju zauzela domaća “škvadra“, koja je odlučila da svoju novčanu nagradu pametno investira - kupili su malo, slatko prase (i, u slast omastili brk)!

Jordan Filipović

 Vrh strane