ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 16731.01.2008.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Društvo
Intervju
Komentari
Sport
Naslovna strana

 

 

Kultura

 

 

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

 

U januaru u klubu nije bilo oficijalnog programa, ali su obeležene obe nove godine, posebno je bio atraktivan novogodišnji maskenbal. Takođe, prednovogodišnji koncert priredili su i starčevački bendovi - “Kreativni nered“ i “Miljan rok bend“.

 

IV POP, ROK I BLUZ FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE “GAŠINI AKORDI 08“

 

            I ove godine, 14. i 15. februara održaće se 4. po redu pop-rok-bluz festival akustične gitare “Gašini akordi 08“. Publici i takmičarima biće priređen bogat i zanimljiv program, uz revijalni i takmičarski deo, glasanje publike, mnogo dobre muzike i druženja... 

            KONKURS za takmičare traje do 10. februara. Svi zainteresovani takmičari mogu se informisati na telefon: 064/866-23-72. Pobednike očekuju novčane nagrade, a biće dodeljene tri nagrade od strane žirija (I - 10.000 din, II.- 7.000 din, III - 5.000 din), jedna od strane publike (5.000 din.), kao i za autorsku pesmu (5.000 din.) i vokal (5.000 din.). Rezultati konkursa kao i konačni spisak učesnika biće objavljen 12. februara. Očekuje se učešće muzičara iz Hrvatske, Slovačke, Bugarske, Beograda, Novog Sada, Kragujevca... Žiri će brojati sedam eminentnih članova iz sveta pop, rok i bluz muzike.

PROGRAM: 14. februar, četvrtak:

- 20.00 - Dolazak publike

- 20.30  Zvanično otvaranje - najava

- 20.40 Omaž gitari i rokenrolu - PETAR JANJATOVIĆ

- 2130  Takimičenje mladih nada (takmičari do 20 godina)

- 23.00  Revijalni bend - MR&DR (Novi Sad)

- 00.00  Proglašenje pobednika - (najbolji idu u finale)

- 00.40  Revija - Session

PROGRAM: 15. februar, petak

- 19.00 - Dolazak publike

- 19.30  Zvanično otvaranje - najava

- 19.45  Revijalni bend -”ZONA B” (Beograd)

- 20.00  I krug (nastup između 15 - 20 učesnika)

- 22.30  Revijalni bend - ”ZONA B” (Beograd)

- 00.00  II krug (nastup 8 finalista po oceni žirija)

- 00.40  Revijalni bend - ”ZONA B” (Beograd)

- 01.00   Finale (glasanje i proglašenje pobednika)

- 01.30  Session

Ulaz na Festival se ne naplaćuje.

  

NAREDNI PROGRAMI U KKK (februar 2008.)

petak 8.2. 2008. god. - 19.30 sati:

promocija knjiga - “Osobeni znaci“ i još 4 knjige iz 2006. godine. Gost: Teofil Pančić (Beograd)

četvrtak, 14.2. - 20 sati:

IV festival akustične gitare “GAŠINI AKORDI '08“ - polufinale (“Mlade nade“)

petak, 15.2. - 19 sati:

“GAŠINI AKORDI '08“ - finale

petak, 22.2. - 22 sata:

koncert - “K.A.F.C.“ - Beograd (indy-rock)

petak, 29.2. - 21 sat:

performans - “Led Zeppelin night“

 

 

FELJTON: Istorija starčevačkog rokenrola

10. nastavak (2004. - 2007.)

 

            Prostoriju, u kojoj je nekada bila smeštena biblioteka i kancelarija direktora Doma kulture a na kraju neugledni ekonomat folklornog ansambla, grupa entuzijasta uredila je  leta 2004. godine u današnji Kreativni kulturni klub. Ovo mesto, među raznim oblicima izražavanja kreativnog dela starčevačke omladine, veliki prostor poklanja i muzici.

            Među brojnim muzičkim dešavanjima u KKK-u, izdvajaju se nastupi grupa Kreativni nered i Bluz delivers. Zatim, KKK se može pohvaliti prilikama da bude dobar domaćin poznatim grupama i muzičarima uglavnom iz Srbije, ali i sa prostora bivše SFRJ, pa i iz inostranstva! Među njima treba posebno spomenuti nastupe grupa Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, Električni orgazam, Zbogom Brus Li, Ateist rep, Dža ili bu, Elvis Dž. Kurtović, Vudu Popaj i drugih... Pored ovih poznatih imena nastupao je ogroman broj manje ili više afirmisanih pančevačkih i beogradskih bendova, a ovde su se istakli: Ajriš stju, Blu femili, Poliester šok, Štuka, Nešto najgore, Mist, B.O.L., Manisent (koji se kasnije proslavio nastupajuci u filmu ”Mi nismo anđeli 3”) i mnogi drugi.

            Starčevačka rok scena tog vremena objedinila je ”preživele” muzičare koji su ovde našli svoje mesto, te su činjenicom da traju samo potvrdili svoj neosporan kvalitet. Na početku rada Kreativnog kulturnog kluba, bio je aktivan KKK bend. U ovom bendu svirali su: Miljan Nedić (gitara), Dalibor Adamov Dacko (bas gitara), a za bubnjevima Slobodan Stanišić Boban, dok je pevač bio Dušan Arsić Grinja. Ovaj bend je nastupao svakog petka svirajući domaći rok. Kasnije je njihova aktivnost svedena na mesečne svirke i nastupe van Starčeva, u Omoljici, Banatskom Brestovcu, Pančevu itd.

            Pored toga, u klubu je zaživeo značajan muzički festival ”Gašini akordi”,   čiji je idejni tvorac bio predsednik KKK-a Jordan Filipović. Ovaj festival akustične gitare prvi put je održan 14. februara 2005. godine, na ”Dan zaljubljenih”, u sećanje na velikog starčevačkog muzičara i boema  Dragana Dimitrijevića Gašu. Taj festival je prve godine bio  revijalnog karaktera, a naredne dve takmičarskog. Gosti u žiriju bili su poznati srpski rok kritičari i novinari: Aleksandar Žikić, Branislav Lokner i Bezuha - Gabi. Iste godine, istog meseca, tačnije 25. februara, Zoran Arsić (predvodnik muzičke grupe Arsenik, te večeri) i Darko Ješić (idejni tvorac spektakla) organizovali su muzički i video performans posvećen legendarnoj grupi Led cepelin. Te večeri klub je zabeležio svoju prvu rekordnu posetu (između sedamdeset i osamdeset ljudi).

            Boban Stanišić  uporedo radi sa pančevačkom grupom Džejvi sabataj, koja održava česte probe i nastupe u prostorijama KKK. Međutim, tada se ponovo ali sada ozbiljnije muzički angažuje Goran Miloćević Kilki (gitara). Krajem 2006. godine priprema, a početkom 2007. godine i okuplja u novu grupu, koja se zove Kreativni nered, muzičare: Dacka Adamova  (bas gitara), Bobana Stanišića  (bubnjevi) i Dušana Arsića  (vokal). Nastavio je sa pank-rok-ska zvukom, ponovo oživevši pesme "Mali paradajz" i "Riba", ali i nekoliko obrada Ateist repa, Idola i Psihomodo popa. U grupu početkom februara ulazi Darko Ješić, kao drugi vokal benda i nastupa pod pseudonimom ”Bonsek”, u početku izvodeći pesme Ramba Amadeusa, a kasnije je prateći vokal. Nosi sivi sako i crni cilindar, dajući grupi doprinos i na polju scenskog nastupa. Kreativni nered je prvi nastup imao u KKK-u 9. marta, pa u pančevačkom "Studentskom" 31. marta. Za relativno kratko vreme, nastupali su u Beogradu i Banatskom Novom Selu izazivajući oduševljenje kod publike koja nije imala prilike da se upozna sa ovakvim, sofisticiranim, muzičko - scenskim pristupom panku, kakav je nudio Kreativni nered. U međuvremenu nastaje još autorskih pesama, kao što su "Zeka, meda" i "Seljaci svome gradu", čiji je autor bio Goran Milošević. Ipak, 31. maja 2007. godine, Darko Ješić Bonsek, napušta grupu želeći da se posveti završetku studija, a Dušan Arsić, kao daleko iskusniji vokal, ostaje u grupi. Grinja nastavlja da bude medijum između publike i benda. Naime, on ima odličnu sposobnost komunikacije, iako ne često teatralan, on je vrlo pouzdan na sceni. U septembru, zbog posla, on napušta bend, a na mesto vokala dolazi  Branko Ivanović Cogi. Grinja se vraća nakon dva meseca i obojica nastavljaju kao vokali u bendu. Paralelno sa radom grupe Kreativni nered, formira se i grupa sa istim muzičarima, ali na mestu gitariste i vođe benda je Miljan Nedić i bend se zove Miljan rok bend (edž KKK-bend, a novi naziv je dobio jer je Miljana publika dobro poznavala van Starčeva. Grupa svira strani i domaći rok '80-tih. I ova verzija starčevačkog benda zabeležila je puno uspeha na nastupima u Starčevu, Glogonju, Banatskom Brestovcu i drugim mestima.

            Dana 25. novembra 2007. godine, od posledica srčanih poteškoća, u četrdesetoj godini života umire Zoran Arsić Arsa. Njegov odlazak je izazvao šok i ostavio neizreciv bol medu brojnim prijateljima u i van KKK-a, a starčevačka muzička scena je izgubila najboljeg bubnjara koga je ikada imala.

            Ipak, pred nama je 2008. godina koja, nadajmo se, donosi još lepih melodija i pesama i još kvalitetnih, novih muzičara koji će nastaviti četrdesetogodišnju tradiciju starčevačke rok scene.

KRAJ

 

  

SLOVO O VERI

Sveti Sava - školska slava

 

            Kada bi se veličina jednog naroda merila prema njegovoj prošlosti, prema delima njegovih besmrtnih velikana, onda bi naš narod na čelu sa Svetim Savom imao ne samo svetlu istoriju već na temeljima Svetosavlja mogao bi da gradi i sadašnjost i budućnost.

            Svake godine 27. januara obeležavamo dan velikog srpskog prosvetitelja i učitelja, osnivača Srpske crkve, svetitelja koji je za nezavisnu srpsku državu ostvario i nezavisnost srpske crkve i bio postavljen za prvog srpskog arhiepiskopa 1219. godine. On je od tadašnjeg vizantijskog cara Teodora Laskara i carigradskog partijarha Manojla Haritopula Sarantena u Nikeji tražio autokefalnost Srpske crkve i on sam bio postavljen na čelo srpske arhiepiskopije.

            Danas o Svetom Savi mnogi govore kao o velikom učitelju srpskog naroda, kao ktitoru, zadužbinaru, diplomati, književniku, ali o njemu najpre treba govoriti kao o svetitelju. Svetost i svetiteljstvo nisu bez odnosa sa prosvetom i prosvećenošću, već šta više prosvetiteljstvo nastaje i rađa se iz svetosti kao prosvetljenja. Svetost - kao mera ljudskog dostojanstva i kao način čovekovog postajanja predstavlja ljubav Božiju prema svemu onome što je Bog kao Tvorac sazdao. Svetosavlje, posmatrano u duhu hrišćanskog pravoslavnog učenja, ne može da se ograniči na jednu kulturu, istoriju, naciju, geografski prostor, već Svetosavlje kao svetost i svetiteljstvo prestaje da bude svojina samo srpskog naroda i postaje blago celog sveta. Zato treba držati na umu reči apostola Pavla koji kaže: “- Da nema više ni Judeina ni Grka, ni roba ni slobodnjaka, da nema više ni muško ni žensko, već smo svi zajedno u Isusu Hristu“.

            Od 1823. godine, u vreme kneza Miloša, uvedeno je obavezno proslavljanje Svetog Save, a od 1841. godine Sveti Sava se proslavlja kao školska slava.

            Danas, nastavljajući ovu viševekovnu tradiciju, mi proslavljamo velikog svetitelja i prosvetitelja srpskog o čijem liku i delu slušamo prvo u crkvi na liturgiji, a onda i u školi na prigodnim priredbama u kojima učestvuju i nastavnici i deca.

            U crkvi na liturgiji, a u školi činom rezanja slavskog kolača vršimo istinsku proslavu Svetog Save. Kao što svaka bogoslužbena radnja izvire iz liturgije i predstavlja sliku i ikonu same Evharistije, tako i obred rezanja slavskog kolača produžuje svečanost liturgijskog slavlja. Uznoseći molitve Gospodu na ovakav način, znamo da vršimo bogougodno delo proslavljanja velikog svetitelja i prosvetitelja našeg naroda.

            Neka je srećana i Bogom blagoslovena ŠKOLSKA SLAVA - SVETI SAVA!

Oliver Kalinović

veroučitelj i katiheta

 

 

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”

 

Drvo iz detinjstva

            Ja sam ranije živela u Janji, u jednoj veoma visokoj kući pored koje je bila jedna mala, niska kuća, klasičan tip starogradnje. Izmađu njih jedna lepa bujna lipa, visoka oko pet metara, a tek tih listova, većih od bilo koje druge lipe, koju sam videla, ogromnih grana, visokih, debelih, snažnih i čvrstih. Krošnja -  raskošna cvetovima u vreme cvetanja, a ipak krupnih mekih listova za vreme listanja. Izdaleka se videla, kako sa zemlje, tako i još bolje sa visoke terase.

            Na njoj sam se svađala sa drugovima, ili sama sedela i maštala o tome kako želim da postanem slavna. U onoj niskoj kući starogradnje živela je teta Ana. E, ona je bila stvorena za glumicu, mada nisam sigurna da li je i bila, zanimljiva, dobroćudna, simpatična i dobra vila svakome pa i najvećem detetu. Iskreno se nadam da je i dalje. Iza njene kuće bilo je jedno malo jezero oko kojeg je bilo puno cveća i lepih ukrasnih biljaka. Sećam se jedne zime, kada se to jezero zaledilo, ja sam se klizala, led je pukao i ja sam, pa pretpostaviti možete, upala u njega. Ispod te lipe često sam provodila vreme na različite načine. Čak sam jedno vreme, kada smo se igrali žmurke, sakrivala na njoj, ali su oni to ubrzo provalili, pa više nisam. Teta Ana je izmišljala priče o ovoj lipi, kao i o njenim avanturama upravo sa njom. Pričala mi je meni već poznate bajke ali ih je dočaravala na divan način, da sam ja uvek, iznova i iznova, sa velikom pažnjom slušala, želeći da i ja budem uspavana lepotica, pepeljuga, palčica i mnogo drugog.

            Sa sprata sam sa drugarima brala cvetove, sa onih najviših grana, kao i sa one koja je išla pravo u terasu. Cvetove smo grupisali u kese i nosili ih kućama, a od njih su mame pravile čaj za koji nisam znala šta pomaže. Nisam puštala decu da kidaju njene grane, i da bacaju smeće oko nje. Mnogo puta su deca sa kojom se nisam družila, namerno radili sve to, da bi meni naudili, ali sam ja onda zvala svoje drugove, i njima se suprotstavljala. Cenila sam sve što je ona meni pružala i za uzvrat joj pomagala kada i kako sam znala i mogla. Još uvek se sećam tog opojnog mirisa lipinog cveta u junu i julu koji je vetar nanosio po ulicama do nas i ometao nas u silnoj igri jer smo uvek zastajali da udahnemo taj divni miris. Taj miris prosto mami. Kada god bih pogledala u nju celokupno pomislila bih da vidim neki veliki tropski cvet, ili još bolje rečeno buket tropskog cveta. Imala sam običaj da se kao majmun penjem i silazim sa ove lipe, ali i sa drugih stabala, oraha, breza, sa velikih jabuka i trešanja.

            Obožavala sam tu lipu, uvek ću je pamtiti, onakvu kakva je bila, momenta kada sam odlazila. Volim je i dan danas, uprkos prostranstvima koja nas dele, a volim i ona mesta gde sam živela.

Stefani Nina Margetić 7/3

 

Drvo iz mog detinjstva

            U mojoj bašti ima jedna stara kajsija. Jako je velika i razgranata. U proleće kad procveta, ima lepe rozikaste cvetove koji se kasnije pretvore u veoma ukusne plodove. Kajsija je jako stara i skoro joj se grane vuku po zemlji.

            Za tu kajsiju me veže sećanje na mog pokojnog dedu, jer je on nju zasadio. Dok sam bila manja, on mi je stalno pravio ljuljašku na jednoj čvrstoj grani. Uvek smo pokušavali da napravimo kućicu na njoj ali nismo uspevali jer su grane bile jako krive. I sad kad sam ovako velika i dalje volim da se popnem na kajsiju i jedem lepe i sočne plodove. Volim da sedim u tom carstvu i slušam cvrkut ptica i razmišljam, o tome koje drvo da zasadim, kad budem kao moji roditelji, i mislim da će to biti kajsija. Ponekad se popnem na neku visoku granu, udobno se smestim i crtam predivne pejzaže koje vidim sa nje.

            Ta kajsija mi je jako draga, i jedino na njoj imam potpun mir i tišinu za opuštanje uz divan cvrkut ptičica. Kad joj bude došlo vreme da je izvade, ne znam kako ću bez nje, biće mi jako pusto i tužno.

Kristina Marašća 7/3

 

Poželela sam da dohvatim nebo

            Moje želje i snovi sačinjeni iz raznih dečijih mašti, pa i ova želja da dohvatim nebo je jedna od njih.

            To je bilo negde oko 7 sati kada je počela moja žurka. Dolazili su razni gosti sa raznim poklonima. Mojih nekoliko najboljih grugarica i ja smo uživale u grickalicama, a posle u kolačima. Nije nam bilo dosadno, ali smo želele da izađemo napolje da se i tamo zabavljamo, ali nam tmurni oblaci i hladan vazduh nisu dozvoljavali. Nisam znala kako da izvedem to da “sklonim“ tmurno nebo i zamenim za sjajno Sunce. Odjednom mi je sinula sjajna ideja, a ona je glasila ovako: otišla sam kod tate i zamolila ga, pošto on zna da ja obožavam poklone, da mi ispuni želju, a ja ću to gledati kao jedan ogroman poklon. Naravno kao svako, moj tata pita koja je to želja, ali me čudi što ovaj put nije pitao, nago je skočio i rekao: “- Naravno, za tebe sve“. Rekla sam mu da ću doći za pet minuta, ali sam došla za deset, pošto sam mojim drugaricama pola sata objašnjavala kako ću ja odnosno moj tata skloniti tmurno, oblačno i sivo nebo. Kada sam došla kod tate sa širokim osmehom na licu i rekla mu da sam spremna i da možemo da krenemo tek me je tad pitao za ono.  “- A, koja je tvoja želja?“, odmah mi se sklonio osmeh sa lica. Odgovorila sam mu da nije važno koja je moja želja, jer će je on svejedno ispuniti, pošto je obećao. On me je ipak, i danas ne znam kako, uspeo ubediti da mu kažem koja je moja želja. Odmah sam dobila odgovor: “- Ja ne mogu to da uradim“, zatim je usledilo pitanje: “- A zašto?“. Posle dužeg razgovora sam shvatila da moj tata nije mađioničar ili astronaut, da mi ispunjava želje ili dohvati (skloni) nebo.

            Nadam se da ću svoju želju i zamisao ostvariti kada porastem, i možda postanem astronaut i pipnem neku planetu, a ne samo nebo. Jedno samo znam neću se približavati Marsu (ha, ha, ha)!

Sara Aleksić 5/1

 

I JA IMAM PLAVU ZVEZDU O KOJOJ SANJAM

            Volim da maštam, da sanjam, ali isto toliko volim da se divim okolini u kojoj se nalazim. Zažmurim i svojim mislima odem na veliku cvetnu livadu. Osećaju se raznovrsni mirisi-od ljubičica pa sve do nane. Proletnji vihor se sa suncem udružio. Livada je puna dece. Vetar im kosu lagano mrsi, a sunce svojim zracima donosi toplinu po licu, rukama i vratu. Sve je prelepo i tako slobodno. U jednom trenutku ugledah toliko insekata, ptica, začuh njihov zvuk i pesmu, a u drugom trenu ih nestade. Sugurno nekud žure. Svi su u krugu livade raširenih ruku, prepušteni slobodi. Sve je bez ikakvog reda, a opet tako uredno, vazduh je tako čist, svež i sve to zahvaljujući ogromnom drveću, koje pravi hlad za lenje buba švabe i ostale životinje. Svako vodi brigu o sebi nesmetajući drugima - toliko sloge među njima. Vreme je da se vratim u stvarnost. Pozdravljam se sa Suncem, koje osvetljava prirodu, sa vetrom što lagano njiše sve, sa pticama što su mi tokom dana pevale... To je zvezda o kojoj sanjam, ali u našim okolnostima to je nemoguće.

Tanja Radosavljević 6/4

 

 

Jelena Zdešić 6/3

 

 Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2008. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768