Društvo

PRAZNICI U SELU

Proslavljen Božić

U danima kada čekamo veliki praznik Rođenje Hristovo, mi svečano proslavljamo Badnji dan. U Starčevu, kao i u ostalim mestima gde živi srpski pravoslavni narod, u domovima vernika i u crkvenim portama, uz plamen i varničenje badnjaka, proslavlja se Badnje veče.             Sneg i hladno vreme, poledica i klizavi putevi nisu sprečili vernike da se okupe u porti i prisustvuju paljenju badnjaka. Po veoma lošem vremenu veliki broj odraslih i dece došao je da prisustvuje molitvi i da se ogreje kod vatre u porti, na kojoj je bio naložen i pucketao badnjak.             Po završetku obreda paljenja badnjaka, sveštenik se zahvalio prisutnima i poželeo da u dobru proslave Badnje veče i dočekaju Božić. Kako je to već tradicija, prisutni su posluženi kuvanim vinom i rakijom, a mladi sokom i slatkišima.             Na božićnoj liturgiji koju je služio mesni paroh protonamesnik Zoran Maletić, pevalo je starčevačko Crkveno pevačko društvo. Po tradiciji, Božić su molitveno proslavili zajedno vernici, mesne vlasti i predstavnici Rimokatoličke crkve.             Po završetku liturgije, prisutni su u crkvenoj kancelariji imali posluženje koje je pripremljeno uz pomoć MZ Starčevo.             I ostali januarski praznici proslavljeni su molitveno i svečano.

Loženje badnjaka u porti crkve Svetog Pantelejmona

Božić proslavljen i u crkvi Svetog Maurica

Meštani Starčeva  katoličke veroispovesti ovaj blagdan  obeležili su u utorak 25. decembra prošle godine svečanom misom u crkvi Svetog Maurica, zaštitnika starčevačke župe.             Veliki broj vernika prisustvovao je misi koju je vodio sveštenik Tamaš Maša, a tradicionalno prisustvo gostiju iz Pravoslavne crkvene opštine i mesnih vlasti, dalo je ovom događaju na značaju. Oba Božića proslavljena su u miru i kako priliči ovom prazniku.

Misa u crkvi Svetog Maurica u Starčevu

ANKETA SN: Podržavate li ideju da Starčevo postane opština?

Dajte nam opštinu!

Starčevci smatraju da selo treba da postane opština. Zakon kaže da za to treba najmanje 10.000 stanovnika, ali to ne znači da je ova ideja nemoguća - južna sela se već okupljaju oko ove ideje - da zajedno formiraju opštinu

Vladimir Filipović	Nikola Kosanić	Dragoslav Stojanović	Biljana Vukosavljević
Ivan Bajer	Boja Škrbić	Zoran Stojanović	Stevan Krstić

Vladimir Filipović:

- Mislim da je dobro da Starčevo postane opština, jer ćemo tada  imati veći budžet, moći ćemo samostalno da raspolažemo tim novcem i da odlučujemo gde ćemo ulagati.

Nikola Kosanić:           

- Bilo bi dobro da Starčevo postane opština iz prostog razloga što će u tom slučaju selo moći da raspolaže sopstvenim sredstvima. Tako ne bi imali nikakve veze sa gradom i pare bi ostajale u selu.        

Dragoslav Stojanović:

 - Po mom mišljenju, bilo bi dobro da Starčevo postane opština, zbog toga što bi onda više sredstava ostajalo u Starčevu i nadam se da bi se ona uložila u nešto korisno.

Biljana Vukosavljević:

- Naravno da mislim da je dobro da Starčevo postane opština. Prvo zbog toga što ne bi morali da idemo u Pančevo da sve završavamo, sve bi nam bilo pristupačnije, imali bismo više mogućnosti...

Ivan Bajer:

- To bi bila dobra stvar. Lepo bi bilo da o nekim pitanjima sami odlučujemo. Imali bi verovatno i veću odgovornost, ali bi se više stvari menjale na bolje. Nadam se da bi i dobijali više para.

Boja Škrbić:

- Moje mišljenje je da je još uvek rano za to da Starčevo postane opština. Jedan od razloga je to što imamo mali broj stanovnika za tako nešto.

Zoran Stojanović:

- Naravno da mislim da je dobro da Starčevo postane opština. Kao prvo imamo najbolje pozicije u odnosu na ostala sela u okolini, sređeniji smo i bliži gradu.

Stevan Krstić:

- Mislim da bi to bilo dobro zbog nekih novina koje bi se u tom slučaju desile, bilo bi više ulaganja u razne bitne stvari, više novca bi ostajalo u selu.

Maja Vulović

Foto: Goran Milošević

EKOLOGIJA

ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ

            Savremeni koncept upravljanja životnom sredinom je zasnovan na održivom razvoju, čiji je osnovni cilj očuvanje kapaciteta životne sredine. Životna sredina je skup prirodno stvorenih vrednosti koji okružuje živa bića.

            Održivi razvoj je skladan odnos ekologije i prirode, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće naraštaje. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, odnosno težnju da se stvori bolji svet, balansirajuće socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine. Svaka generacija mora rešiti svoje zadatke i ne sme ih ostaviti sledećim generacijama, što je osnovna zamisao održivog razvoja.

            Pojam “održivog razvoja“ potiče iz šumarstva. Odnosi se na meru u kojoj su pošumljavanje novim mladicama i seča šume u direktnoj zavisnosti. Stalno se omogućava novi prirast šume a da se istovremeno ne naruše životna staništa. Tako se na primer, sme poseći samo onoliko stabala koliko je novih mladica zasađeno. Ovaj ekološki princip može se primeniti na različita prirodna bogatstva i ekološke sisteme, pa i na zemljinu atmosferu. Radi se o odnosu prema prirodnim bogastvima koji je orijentisan ka budućnosti. Ekonomski razvoj zasnovan na neodgovornom i neracionalnom korišćenju prirodnih bogastava je neodrživ. Takav razvoj prouzrokuje sve veće zagađivanje zemljišta, voda i vazduha. Pored ljudskog zdravlja ugrožen je biljni i životinjski svet, degradirani su mnogi prirodni ekosistemi i ljudska staništa. U rešavanju problema zaštite prirode ključno pitanje nije da li čovek treba da koristi prirodu, već kako da je koristi. U toj konstalaciji, korišćenje prirodnih resursa može se posmatrati kao sistem mera i razumnih ograničenja usmerenih, ne na očuvanje prirode u stanju u kojem je bila pre pojave čoveka, nego na očuvanje i preobražaj u granicama koje će trajno obezbeđivati povoljne uslove životne sredine.

            U opštim je crtama osnovni princip održivog razvoja definisala UN-ova Komisija gde su svetski lideri na Zemaljskom samitu u Rio de Ženeiru 1992. godine usvojili preporuke Brauntlendove komisije kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumakim resursima u 21. veku. Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na ovom samitu ja Agenda 21. Jedno od poglavlja Agende 21 je i poglavlje o ulozi lokalnih vlasti, gde lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje lokalne Agende. Lokalna Agenda nije samo strategija zaštite životne sredine, ona uključuje i rešavanje socijalnih i ekogomskih pitanja. Ona zapravo uključuje celo društvo sa svim raspoloživim resursima. Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima. Danas mnogi lokalni saveti rade u skladu Lokal Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnim uslovima, uključujući tu i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti), koji se uzimaju u obzir pri donošenju odluka. Veoma je važno naći načine da se izmeri napredak, kako bi smo znali da naša zalaganja imaju rezultate. U poslednjih deset godina, u našem okruženju desile su se promene od globalnog i regionalnog značaja na svim područjima ljudske delatnosti. Ne treba pominjati bombardovanje Srbije od strane NATO snaga što je posebno imalo za posledicu zaostajanje kako na tehnološkom i ekonomskom, tako i na obrazovnom području. Srbija je hteli to priznati ili ne, samo geografski ostala u Evropi.

            Bogatstvo jedne zemlje, između ostalog meri se i prirodnim resursima kojima raspolaže. Zbog toga je briga o resursima jedno od strateških opredeljenja svake države. Trenutno stanje zemljišta, voda, klime i genetskih resursa može biti prepreka da buduće generacije ostvare povećene zahteve za hranom, industrijskim kulturama itd. Vrednosti ekosistema svedene su na njihove komercijalne potencijale.

            Petnaest godina posle zvanične promocije i prihvatanja modela održivog razvoja na Konferenciji OUN-a o životnoj sredini i razvoju, čovečanstvo i dalje živi u uslovima bespoštednog naučno-tehničkog iskorišćavanja svih raspoloživih sirovina, uključujući i nasilno menjanje genetske strukture biljnog i životinjskog sveta.

dip. ing. Vlado Savić

IZVIĐAŠTVO

Prirodnjačka sekcija Odreda izviđača ”Nadel”

Slika prelepih predela: Skauti stignu svuda - pridružite se ljubiteljima prirode

            Starčevački odred izviđača kalendarski ulazi u svoju sedmu godinu rada i postojanja. Analizu svog rada kao i donošenje planova za predstojeći period, planirano je za predstojeću godišnju skupštinu koja će biti održana krajem februara.

            U svom uspešnom dugogodišnjem radu Odred je pronašao svoje mesto, uključivši se u Savez izviđača Srbije i prateći nove tendencije razvoja izviđaštva, stekao svoj ugled među izviđačima.

            Članstvo u Odredu se stabilizovalo. Stiču se nova ali i obnavljaju stara znanja i veštine. Prikupljena je oprema i konačno se može posvetiti puna pažnja glavnim ciljevima izviđaštva: snalaženju u prirodi. očuvanju zdrave životne sredine, edukaciji mladih ljudi i druženju.

            Pošto se članstvo interesuje za oblasti iz prirodnih nauka više nego što je to predviđeno programom, doneta je odluka da se osnuje prirodnjačka sekcija koju će voditi načelnik Marko Ivošević, uz asistenciju Jelene Belče (oblasti o čoveku) i Predraga Stankovića (oblasti i zanimljivosti o svemiru). Planirana su i gostovanja predavača.

            Sekcija će obuhvatiti skoro sve oblasti prirodnih nauka raspoređenih u radionice i predavanja.

            Teme koje će se obrađivati su: svemir i nebeska tela, planeta Zemlja, geologija, prirodne pojave, ekologija, biljke, životinje, ekosistemi, insekti, ljudsko telo i još mnoge druge...

            Sekcija će se okupljati jednom do dvaput mesečno. U kreiranju njenog plana i detaljnije obrade nekih oblasti učestvovaće svi članovi. Njihovi predlozi i sugestije, biće prihvaćeni.

            Radionice će biti otvorenog tipa za sve zainteresovane željne znanja i dobrog druženja od 10 - 20 godina. Datum početka rada sekcije biće objavljen na oglasnim tablama i u Školi.

            Pridružite nam se i sa nekom novom temom za predavanje! Poziv je otvoren za sve čitaoce, kao i za članstvo.

Štab Odreda izviđača “Nadel“

Pčelarstvo

Piše: Paja Orešković

Nedavno sam sreo prijatelja koji me je pozvao na kafu u njegovu kuću. Uz razgovor, njegova supruga je doznala da se bavim pčelarstvom. Iznela mi je teglu meda do pola utrošenu, druga polovina bila je kristalisani med i gotovo srdito rekla: “Evo kakav med vi pčelari proizvodite, ovo je sam šećer!“.  Bio sam  iznenađen njenim potpunim nepoznavanjem meda, pa sam rešio, da u saradnji sa ostalim članovima Društva pčelara Starčevo i “Starčevačkim novinama“, pokušamo da za vas otkrijemo male tajne pčelinjeg meda. Sve do početka 18. veka med je bio glavni zaslađivač i kao takav služio je za direktno konzumiranje i kao zaslađivač kod izrade raznih poslastica i pića. Ali pronalaskom šećera koji je dobijen na industrijski način, od sokova šećerne trske i šećerne repe, med počinje da gubi primat. Moglo bi se s pravom reći da je prema medu kao visoko vrednom prirodnom proizvodu učinjena velika nepravda. Kako kaže doktor Enoh Cander - To je veoma složen proizvod kome je sama pčela udahnula život. Upravo zbog toga, pčelinji med jeste još uvek jedan od retkih prirodnih proizvoda koji se ne može veštački napraviti. Ali pored tih svojih nesumnjivih vrednosti, retke su porodice kod kojih se može naći makar i jedna posudica s medom radi kućne upotrebe. A stotine dece odraste i ne probajući ovaj visoko vredan pčelinji proizvod, mada su od najranijeg detinjstva naučeni na mnoge druge poslastice na bazi belog šećera. E, sad dolazimo do početka naše priče o kristalizovanom medu. Nema nikakvog razloga da se kristalizovani med (ušećeren) smatra manje vrednim proizvodom kao što inače mnogi naši kupci misle. To je ustvari, sasvim prirodan proces u odležavanju tog pčelinjeg proizvoda. Istina je da se neke vrste meda brže kristališu, a neke sporije. To sve zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera kao glavnih sastojaka meda i uslova u kojima se med čuva. Ako se čuva u hladnim prostorijama, kristalizacija je brža. U toplim kristalizacija je sporija. I kristalizovani i tečni med su jako korisni za ljudski organizam. Možda možemo reći da kristalizovani med ima blagu prednost nad tečnim kod konzumiranja, naročito kad konzumiraju deca, jer neće “curiti“ po stolu. Kristalizovan med možemo ponovo dovesti u tečno stanje, ako posudu sa kristalizovanim medom stavimo u drugu posudu sa vodom i zagrevamo do 40 stepeni. Tako zagrejan med ne gubi nikakva svojstva.

Nastaviće se