Internet izdanje broj 146 od 23.maja 2006.

Redakcija

Kultura

JOŠ JEDAN USPEH STARČEVAČKIH FOLKLORAŠA

 Bronzana plaketa stiže iz Sombora

Kao i svakog proleća, članovi drugog ansambla folklora Doma kulture iz Starčeva, učestvovali su na Muzičkom  festivalu dece Vojvodine. Na ovom festivalu, inače 45. po redu, koji se odvijao u Somboru 14.05.2006. godine Starčevačka deca su osvojila bronzanu plaketu. Na festivalu je pored naše omladine, učestvovalo još 18 KUD-ova. Omladinci su na festivalu prikazali igre iz Toplice u koreografiji Slavice Mihajlović, pod rukovodstvom Nikole Paulića. Ansambl vredno radi već godinama te je ovo priznanje, kao i mnoga druga koja su do sada osvojili, samo zasluženo priznanje njihovom vrednom radu.

Slađana Potić

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

27. april - promocija

Ženska sekcija KKK

Oko petnaestak starčevačkih žena zasnovalo je žensku sekciju s namerom da da se kroz redovna okupljanja i druge aktivnosti angažuje u poboljšanju starčevačke kulturne ponude. Već na ovom skupu priređena je izložba veoma interesantnih ručnih radova. Za neformalnog koordinatora izabrana je Slađana Potić, a okupljanja će se dešavati svake srede od 20 časova i sve zainteresovane sugrađanke mogu se uključiti u rad i druženje.

28. april - maskenbal

Iza maske

Održan je redovni godišnji maskenbal, a kao najbolja maska proglašena je ona koju je nosio starčevac Jano Kerekeš.

29. april - muzičko veče

Psihodelik noć

Momci iz iz “Antrax crew“-a, potpomognuti “JSR klanom“, priredili su veče psihodelije.

4. maj - promocija

Akcioni plan NIS-RNP-a

Vodeći ljudi Rafinerije nafte Pančevo predstavili su učinjeno u prethodnoj godini, kao i novi plan, po kojem se predviđa ulaganje u visini od 30 miliona evra. Potom su Nikola Garić, generalni direktor NIS-RNP, kao i njegovi pomoćnici Miša Bogojević, Zoran Predić i Nebojša Jančić, odgovarali na mnogobrojna i veoma neugodna pitanja posetilaca.  Rečeno je da je za potpunu rekonstrukciju i svođenje emisije štetnih gasova na optimum, potrbno uložiti 300 miliona evra, ali da je tu neophodno uticati na republičku vladu koja gazduje Rafinerijom i velikim delom puni državni budžet, pa bi bilo logično da se na ovaj način oduži građanima pančevačke opštine. Takođe, direktorski kolegijum smatra da i rešenje nije u zatvaranju Rafinerije, jer bi onda Pančevo postalo mrtav grad poput Bora. Razgovori su trajali više od dva sata, a program je vodio Momčilo Mrčković.

5. maj - muzičko veče

Haus, elektro, tehno veče

Di-džejevi Neša, Buša i Deki odprašili su svoje setove elektronske muzike.

11. maj - koncert

Amerikanci u KKK

''Šikara'' u akciji	Amer

Senzacionalnom nastupu egzotičnog sasatava perkusionista iz Amerike pod nazivom ”SHIKARA” prethodile su predgrupe ”Jewy Sabatay” i ”Endorphin” iz Pančeva.

Nakon toga, zuzetan akustičarski performans američke grupa je sve prisutne ostavio bez daha.

18. maj - promocija

Knjiga o mažuretkinjama

O novoosnovanom društvu pančevačkih mažuretkinja govorio je Kristijan inače predsednik Društva. On je objasnio čime se oni sve bave i koliko je ovaj pokret atraktivan i uzima maha, a pošto je Pančevo odnedavno i zvanično karnevalski grad, mažuretkinje će imati zavidnu ulogu na predstojećoj ovogodišnjoj manifestaciji. Izražena je želja da i Starčevo oformi ovakvu grupu, pa će u septembru biti priređen i jedan promotivni nastup.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (jun 2006.)

U junu se planira u saradnji sa Domom kulture, izvođenje predstave beogradskog pozorišta “Kralj David“.

Od 9. juna 2006. godine, svakoga dana od 15 sati na velikom video-bimu u KKK pratiće se sve utakmice Sveskog prvenstva u fudbalu. Takođe, uz besplatne grickalice biće svakodnevno održavani kvizovi poznavanja “Mundijala“, a pored dnevnih nagradnih tura pića, najbolji poznavaoci biće darovani i vrednijim poklonima - kao što su robne nagrade, navijački rekviziti, knjige, besplatne ekskurzije, kao i snošenje troškova za odlazak na prvu sledeću utakmicu reprezentacije Srbije i Crne Gore u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope.

Nedeljom će i dalje svirati “KKK bend“.

RAZGOVOR S POVODOM: VIDOMIR JELESIJEVIĆ, direktor Doma kulture

Razgovarajući sa direktorom Doma kulture Vidomirom Jelesijevićem informisali smo se o aktivnostima u ovoj ustanovi, kao i nekim od programa koji će uslediti u maju mesecu.

Kakve rezultate postižu članovi folklornog ansambla Doma kulture?

- Na manifestaciji “Vojvođanski festival dece Vojvodine“, pioniri i stariji uzrasti su 14. maja u Somboru nastupali su sa tačkom igara iz Toplice i dobili su bronzanu plaketu.

Kakvi su planovi u vezi budućih nastupa?

- Do smotre još ima vremena, ali vrše se pripreme folklornih ansambala za neki od međunarodnih festivala. Inače, u maju planiramo jedan koncert u Domu kulture i to su, uglavnom kratkoročni planovi do leta i Dana druženja.

U planu su radovi u Domu kulture?

- Da, ono što je sada prioritetno jeste sređivanje podrumskog prostora za određene vrste programa koje bi koristili svi članovi folklornih ansambala Doma kulture. Mislim da je takav prostor neophodan imajući u vidu broj članova i rezultate koje su postigli do sada. Fond biblioteke je kompletiran i možda ćemo upotrbiti još neku policu, sve u svemu, bliži se dan kada će biblioteka zaživeti punim sjajem.

Koga možemo očekivati u galeriji “Boem“ u maju  mesecu?

- Za sada nemam informaciju ko će izlagati, ali u saradnji sa umetničkim direktorom galerije Čedomirom Kesićem, uskoro ćemo dogovoriti dolazak nekog od vrsnih, likovnih umetnika. Ono što sada mogu da vam kažem sa sigurnošću jeste da će izložba biti otvorena 24. maja.

Darko Ješić

“VUKOVAC” – RADOVI UČENIKA OŠ “VUK ST. KARADŽIĆ”

Izlet

          Prošli su uskršnji praznici. Jedno jutro tata reče da idemo u selo Kajtasovo da obiđemo teren na kome će postaviti košnice sa pčelama. Dok smo putovali ja sam gledala predele koji su promicali ispred mojih očiju. Stigli smo na veliku prostranu livadu u podnožju šume. Tata je odredio mesto i počeo da kosi travu. Sestra i ja smo brale poljsko cveće. Dan je sunčan i topao i laki povetarac miluje lice. Zastala sam i gledala lepu šarenu livadu od zelene trave, crvenih, ljubičastih, belih i žutih cvetova koji se presijavaju na suncu. Kada je tata završio poveo nas je u šumu. U šumi je tišina isprekidana veselim cvrkutanjem ptica, koje lete sa grane na granu. Glogovo drvo je procvetalo njegovi sitni beli cvetovi proviruju ispod zelenog lišća i očekuju da pčele slete na njih i uzmu cvetni prah.

          Bagremovo drvo će uskoro da procveta. NJegovi cvetovi su još zatvoreni. Kada smo došli na obalu Dunava, ja sam se osećala užasno i preplašeno gledajući ogromno prostranstvo. Tata nam je objasnio da je to “Đuricina bara“ koja je bila obrasla trskom, a sada je samo veliko vodeno prostranstvo. Izgledalo je kao ogromno i nepregledno vodeno ogledalo. Pomislila sam na kuće, koje su nesrećne i nemoćne pred vodom. Sa tugom sam pošla kući, a tata mi je objasnio da će se potopljene kuće izgraditi i da će srećno živeti.

Tamara Kojić 4/4

Kako sam proveo raspust

          Posle dosadne i smorne kiše jadno sunce je pobedilo dosadne i jake oblake. Moj brat Aca se dogovorio sa svojim drugarima Acom, Draganom i Nemanjom da idu na pecanje. Bio je lep i sunčan dan, ali još uvek vlažno od rose. Drugari su došli i mi smo krenuli na prvi kanal da pecamo kad odjednom Nemanja uzviknu: “Evo je, evo je!“ Bila je to velika babuška. Tražio je kantu da stavi ribu, a pošto je to bila prva riba morala je da se sipa voda. Niko nije smeo da priđe vodi, jer je bilo klizavo. Moj brat se pravio važan. Uze on kantu sagne se i od jednom se čulo pljus! Svi smo mislili da je velika riba. Okrenuli smo se i videli kako se moj brat brćka u kanalu. Svi smo se smejali jer je on plivao kao sekira pod morem. Izašao je odmah i sa njega se cedila voda. Sav je drhtao. Nije smeo da ide kući jer bi ga mama isprangijala pa je počeo da plače. NJegovi drugari su otišli kući. Skupio je hrabrost i otišli smo i mi kući. Mama ga nije tukla. ali mu je zabranila da ide na pecanje jer bi opet ronio. I dan danas svi ga zovu Aca Ronilac.

Nemanja Venjac 4/4  

Kako sam provela raspust

          Jedva sam čekala uskršnji raspust! Da se oslobodim torbe i matematičkih zadataka. Praznik Uskrs sam provela sa porodicom, u toplom prazničnom duhu i slavila vaskrsenje Hristovo. Za Uskrs se kaže HRISTOS VASKRSE,  a na to se odgovara VAISTINU VASKRSE. Uskrs je moj omiljen praznik jer za taj praznik najviše cveta uskršnji duh. A sada bih htela da vam čestitam Uskrs i da vam kažem HRISTOS VASKRSE.

Tijana Neđić 4/4

Vrh strane

E-mail: [email protected]

© 2006. Webmaster