- Internističko odeljenje Opšte bolnice u Pančevu, 9. aprila, pretvoreno je u kovid-bolnicu sa 200 kreveta. Mi smo u režimu rada kovid-bolnice bili do 25. maja, u zgradi Internog bloka, a zatim je ona prebačena u zgradu gde je Infektivno odeljenje. Krajem maja ispraznili smo kompletnu novu zgradu Internog odeljenja i onda smo počeli polako i postepeno vraćanje u redovan režim rada. S obzirom da je korona virus  još uvek tu, jedan deo ljudi, lekara i medicinskog osoblja  radiće i daljje s kovid pacijentima u zgradi Infektivnog odeljenja koje je potpuno fizički odvojeno. Prijema u kovid-bolnicu je daleko manje nego što je bilo ranije, imamo svakodnevno bar po jedan prijem, tako da je važno da jedan deo zaposlenih i dalje ostane u radu sa tim pacijentima. Preseljenje kovid-bolnice u zgradu Infektivnog odeljjenja nama omogućilo je da normalizujemo rad više odeljenja koja se, inače, nalaze u zgradi Internističkog bloka u kome je kovid-bolnica smeštena od 9. aprila.

            Koliko je Opštoj bolnici značilo to što je veliki broj lekara različitih specijalizacija, kao i medicinskih radnika imao priliku da radi u kovid- bolnici?

            - Svakako je ovo veliko iskustvo za sve nas. I za mlade lekare, i za nas starije. Niko nije imao susreta sa ovim virusom ranije. Bile su neke slične infekcije... Imam više od 30 godina rada i nisam imao ovakvo iskustvo. Sigurno da je dobrodošlo i mlađim kolegama da nauče mnogo toga. Nešto ćemo učiti i narednih godina, nismo sve videli, nismo sve naučili po pitanju kovida, tako da su godine pred nama da i to savladamo. A ovo je bilo veliko i značajno iskustvo. Mi smo skoro 300 ljudi izlečili i otpustili. Faktički smo bili jedina ustanova od sekundarnih bolnica opšteg tipa koja je imala i pacijente na respiratorima. Tu smo se iskazali i praktično stali uz bok sa svim tercijarnim ustanovama koje su samo takve pacijente lečile.

            Kako ste kao direktor zadovoljni radom Opšte bolnice Pančevo od formiranja kovid-bolnice?

            - Više sam nego zadovoljan. Pokazali smo kao ustanova da možemo brzo i efikasno da reagujemo u kriznim situacijama. O tome govore jasni podaci, nismo imali inficiranih zaposlenih, a sve prateće službe, uz infektivno odeljenje, su odrađivale svoj posao na visokom nivou. To nas je svakako preporučilo i stavilo nas je na kartu najboljih  ustanova u Srbiji. Mi nismo imali problem intrahospitalne infekcije, nismo imali neprepoznavanje pacijenata sa kovidom, nijednog trenutka nismo izgubili taj put i odvojenu zelenu i crvenu zonu. Nadam se da će tako ostati do poslednjeg kovid slučaja. Bez obzira što smo imali jednu specifičnu okolnost da, recimo, za razliku od tercijarnih ustanova u Beogradu koje su radile samo kovid, zbog regionalnog rasporeda rada i zbog prihvatanja dosta pacijenata iz južnog Banata, mi smo morali sve vreme da radimo i takozvanu zelenu zonu i crvenu zonu. To je sve rezultiralo jednim velikim i ozbiljnim radom, i redovnim korišćenjem zaštitne opreme zbog čega nismo imali ni jedan slučaj interhospitalne infekcije, što nije lako postići u ovim trenucima. Naravno da je naše zadovoljstvo najveće kada smo otpustili 300 opravljenih ljudi, a izlečili smo i ljude od 95 godina.

            Kada možemo očekivati da će se Opšta bolnica vratiti u uobičajeni režim rada?

            - Zgrada Internističkog bloka je ispražnjena krajem maja, a onda smo počeli sa postepenim vraćanjem u normalni rad. Prvo smo novi Internistički blok ispraznili, potpuno ga oprali, detaljno dezinfikovali i od 25. maja,  počeli sa prijemom pacijenata u Internistički blok. To znači i da smo vratili našu hemodijalizu, da više ljudi, naši redovni pacijenti, ne idu van Bolnice Pančevo na hemodijalizu.

            Kako će izgledati prelazak na ponovni uobičajeni način rada Bolnice?

            - Mi to radimo u hodu. Postepeno smanjujemo broj ljudi koje angažujemo u kovid-bolnici adekvatno broju pacijenata. Svi zaposleni koji su radili u toj crvenoj zoni su krajem maja testirani dva puta, pošto je preduslov da se vrate na svoja radna mesta u ne-kovid zonu, da imaju dva negativna nalaza. Mi smo 25. maja, počeli sa normalizacijom rada. Tada smo krenuli i sa prijemom pacijenata u Specijalistički centar. Vratili smo se na zakazivanje i sve ono što smo ovih prethodnih dva meseca morali da odgađamo.

            U vreme vanrednog stanja Opšta bolnica je dobila je i određene količine potpuno nove medicinske opreme koja će i dalje ostati u ovoj ustanovi. Koliko je to značajno i koliko će to biti od pomoći u daljem unapređenju lečenja građana?

            - Od najvećih stvari, ne raunajući tu sitnu opremu, od aparature, to je jako bitnih sedam respiratora. Ako vam kažem da smo imali 11 pre početka pandemije, a sada imamo 18, to nam u mnogome olakšava situaciju, jer smo mi u prethodnim godinama kada smo imali, na primer, epidemije gripa, imali problem sa smeštanjem pacijenata na respirator. Dobili smo i pokretni digitalni rendgen izvanrednih performansi koji nam omogućava da najteže pacijente snimamo u krevetu, da ne moramo da ih vozimo, prebacujemo, dovozimo na statični rendgen. To su najvažnije stvari koje su nam stigle uz još neku sitniju opremu, ali ovo je sigurno nešto što bi u redovnim okolnostima čekali nekoliko godina.

            Pomenuli ste da Opšta bolnica sada ima 18 respiratora. Zašto su oni važni?

            - Respiratori su važni, jer će značajno olakšati svakodnevni rad sa pacijentima, a posebno jer će novi respiratori ostati u Pančevu i kad prođe epidemija virusa korona. Respiratori su jedan vid medicinskog aparata koji pomaže kod najtežih pacijenata u svakodnevnom poslu. Kod ljudi koji imaju krizu disanja često puta respiratori znače život, tako da ta veštačka pluća preuzimaju funkciju ljudskih pluća i tako dobijamo na vremenu da se pacijent oporavi, zavisno od dijagnoze o kojoj se radi. Nekad teške traume, saobraćajne nesreće, srčani infarkt ili neka teška operacija dovedu do potrebe da se ljudi priključe na respirator, tako da oni nisu vezani samo za infekciju kovid virusom. Respiratori su vrlo važne mašine koje nisu ni malo jeftine i koje će pančevačkoj bolnici svakako koristiti u svakodnevnom radu i kad se normalizuje situacija i kad prođe pandemija. Važni su za sva ona stanja, a ima ih dosta u medicini koja mogu dovesti do kompromitovanja rada ljudskih pluća, tim respiratorima se dobija na vremenu i daje se mogućnost plućima da ozdrave, odnosno kompletan organizam da ozdravi, bi ponovo prihvatila svoju funkciju i da se ti ljudi skinu sa respiratora.

            Tokom vanrednog stanja građani, različita udruženja, organizacije i privrednici donirali su Bolnici zaštitnu opremu, posteljinu, kolače, medicinska sredstva... Koliko vam je to značilo?

            - Opšta bolnica Pančevo imala je tokom vanrednog stanja uvek dovoljno zaštitne opreme, ali s obzirom da je u pitanju potrošni materijal svaka pomoć nam je uvek dobro došla. Ipak, sve te donacije i različite vrste pomoći koju smo dobijali u prethodnom periodu imaju svoju dublju i duhovnu vrednost. To je znak da se neko ko je van ovog posla i van medicinskih ustanova u ovim teškim danima setio nas da ipak misli na našu bezbednost, da nam poklone vizire, zaštitne maske ili posteljinu, kolače i druge sitnice. Zahvaljujem se i ovom prilikom svima na pažnji i donaciji zaštitne opreme i drugih sitnica koje će nam svakako trebati u svakodnevnom radu sa našim pacijentima.

            Šta preporučiti građanima, kako da se odgovorno ponašaju u narednim mesecima, jer virus kovid nije nestao?

            - Virus kovid je tu. On će po nekom očekivanju epidemiološke službe i poslednje studije Medicinskog fakulteta da bude prisutan do kraja juna, u ovom takozvanom prvom talasu i opet se očekuje virus na jesen. Možda ne u ovako drastičnom i teškom obliku kakav je bio ovaj i svakako neće iščeznuti. Ostaju sve one mere koje je propisala Vlada Republike Srbije odnosno Ministarstvo zdravlja. To je nošenje zaštitne opreme, socijalna distanca, maske, rukavice, da budemo svi što ozbiljniji. Moj utisak je da se ljudi ne ponašaju adekvatno situaciji. Sa aspekta nekog ko je video dosta tih bolesnika i kakvih je sve bilo dramatičnih momenata u prethodna dva meseca, ja apelujem na sve građane da budemo ozbiljni. Moramo naučiti da živimo sa kovidom. Sve su ovo stvari koje su nama nove, ali ne smemo zanemariti opasnost takvog virusa i eventualne nove epidemije. Uspeli smo da dobijemo bitku, nismo dobili rat, zaštitili smo najstarije sugrađane. Mi smo ovde bili najsrećniji kada smo te ljude iz domova starih sa 85, 95 godina ispraćali kući odnosno u njihove domove, a uspeli smo im sačuvati živote i bilo bi šteta da sada svojim neodgovornim ponašanjem to sve poništimo.

            Opšta bolnica  je jedna od retkih u Srbiji koja je dobila akreditaciju na sedam godina. Šta to znači za pacijente, a šta za Opštu bolnicu?

            - Akreditacija na sedam godina, koju je dobila Opšta nolnica, ukazuje na poboljšanje rada ove ustanove nakon rekonstrukcije Internog odeljenja. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo finansirao je akreditaciju svih opštih bolnica u Vojvodini, pa i pančevačku. Ovaj sertifikat uručen je Opštoj bolnici 3. marta 2020. godine. Akreditacija znači poverenje i da svakodnevni rad sa pacijentima sada dobija mnogo više na značaju. Akreditacija važi od februara ove do 2027. godine. To je najduži mogući rok da se dobije akreditovana zdravstvena ustanova u Srbiji. Sertifikat o akreditaciji izdaje Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, što znači da imamo više od 90% četvorki i petica, a to u svakoj školi znači biti odlikaš, tako da smo i mi odlikaši, jer smo ispunili najviše standarde po pitanju lečenja pacijenata, po pitanju bezbednosti pacijenata i bezbednosti osoblja. Naravno da je tome doprinelo rekonstruisano Interno odeljenje sa svim ostalim službama koje se nalaze u tom bloku i predstoji nam rad ubuduće da se održimo na prvom mestu, jer je kao i u sportu, nekad teže ostati na prvom mestu nego ga osvojiti. Ali mi ćemo da radimo da i ubuduće ostanemo visoko pozicionirana zdravstvena ustanova, jedna od retkih u Srbiji koja ima sertifikat na sedam godina. Najmanje jednom godišnje, moramo da odbranimo sve te standarde koje smo sada uspešno prikazali i da ostanemo na toj visokoj oceni koja naravno ne mora da ostane ukoliko mi popustimo u našem svakodnevnom radu, a svakako da ćemo dokazati kad smo već jednom postigli u sedam godina da ih možemo i sačuvati. Za pacijente akreditacija znači sigurno veća i bolja bezbednost u lečenju, poštovanje protokola, lečenja koja su usaglašena sa vodećim evropskim standardima. Mnogo je manja mogućnost bilo koje vrste komplikacija lečenja za svakog pacijenta koji uđe u našu ustanovu.

Violeta Jovanov Peštanac