Regionalni centar za talente kojim rukovodite iza sebe ima još jednu uspešnu godinu. Šta biste izdvojili kao najveći uspeh u proteklom periodu?

            - Pre svega mislim da je najveći uspeh, kako našeg, tako i ostalih centara za talente, jeste da smo se održali i da postojimo. Od kako je pre desetak godina prestao sa radom Republički centar za talente, lokalni centri se više ne finansiraju iz ministarstva nego svi mi zavisimo od lokalnih zajednica i umeća snalaženja na konkursima za sredstva.

            Dobra deca su dobra deca, i uvek ih ima, i treba im pomagati, podržavati ih, ona će naći način da se “oduže“, svojom energijom. Rezultati na takmičenjima ovegodine su na zavidnom nivou, upisi u prestižne srednje škole, na željenefakultete - sve se dešavalo.

            Međunarodna geografska olimpijada, za srednjoškolce tek predstoji, kao što nas čeka i “olimpijada“ iz fizike za osnovce, na kojoj se bira naš nacionalni tim. Na obe olimpijade biće po dva predstavnika koji su se izborili u žestokoj konkurenciji, s tim što, moram da napomem,   jedan takmičar na olimpijadi iz fizike je iz Kovačice.

            Ove godine bili ste i domaćini republičkog takmičenja u istraživačkim radovima?

            - Da, bili smo domaćini državnog takmičenja u istraživačkim radovima za decu srednjih škola. Ogroman posao, i još veća odgovornost. Trebalo je naći odgovarajuće osobe koje će uraditi testova za regionalno i državno takmičenje. Naći odgovarajuće komisije čiji članovi će pročitati radove koje su deca napisala, a potom ih oceniti, i oceniti odbrane radova pred komisijama.

            Dakle, ovogodišnje takmičenje bilo je najveće takmičenje u našoj organizaciji. Učestvovalo je oko 400 učenika u 13 različitih oblasti, koji su branili radove ispred 26 komisija. Jedna sitnica - trebalo je obezbediti 26 video bimova, i da sve funkcioniše i datom momentu (za taj “detalj“ veliko hvala Lazaru Tršeku i OŠ “Jovan Jovanović Zmaj“).

            Da li primećujete da među mladima raste interesovanje za nauku i istraživački rad?

            - Ne mogu to reći, kao što ne mogu reći ni da opada. Deca koja su motivisana da uče, koja su kreativna, uvek su prisutna, generacijski, u jednom određenom procentu. NJih uvek ima, mi samo treba da pronađemo način kako da tu njihovu motivaciju usmerimo ka realizaciji njihovih želja. Da im pomognemo da razviju samopouzdanje, da shvate da je to “što su malo drugačiji“ od ostale dece njihov kvalitet koji treba negovati.

            Koje oblasti danas privlače najviše talentovanih učenika i da li se to menja iz godine u godinu?

            - Naš koncept održavamo već dvadesetak godina. On fukcioniše, i pokazao se kao veoma koristan za decu koja nam dolaze. Sitne su promene u broju dece po oblastima, i to je nešto do zavisi baš od generacije do generacije. Već u narednoj se menja, tako da aritmetička sredina ostaje ista.

            Koliko, zapravo,  veštačka inteligencija i nove tehnologije menjaju način rada sa talentovanim učenicima?

            - Menja, definitivno. Za razliku od škola, mi je koristimo i na časovima. Ona je prisutna, ne možemo se praviti da ne znamo da postoje. Moramo naći najoptimalniji način primene.

            Nešto se usložnjava, nešto se uprošćuje. Prošle školske godine držali smo predavanja jedanput mesečno u gradskoj biblioteci. Organizovana su bila, po konceptu, i za decu i za građanstvo. Mi smo preuzeli, ispred svih centara za talente, da probamo da formulišemo na koji način ćemo tu formu egzistencije novih sadržaja predstaviti učenicima.

            Šta je danas najveći izazov u radu sa nadarenom decom - motivacija, vreme ili nešto treće?

            - Prepoznati njihove poglede u kojima postoji “more“ pitanja i težnji. Svi oni dolaze u Centar po svojoj želji. Centar nije obaveza. Kada je već tako, na nama je velika odgovornost da prepoznajemo razloge njihovog dolaska, i da ih opravdamo.

            Koliko su, zapravo, važni podrška roditelja i saradnja sa školama u razvoju talenata?

            - Veoma su važni. Oni jednako puno vremena provode kod kuće i u školama. Ta deca se u nečemu uvek ističu, to treba sredina da prepozna i da podrži. U školama oni stiču osnovna znanja, od roditelja ljubav i podršku. U Centru takvu decu objedinjujemo. Mi povezujemo decu sličnih mogućnosti, i zahteva, čime se ostvaruju posebna stanja za dalji intenzivniji napredak.

            Koliko je važna podrška Grada Pančeva?

            - Veoma je važna. Da je nema, ne bi bilo ni nas. Grad Pančevo se po toj podršci ističe u Srbiji. Sva sreća da su se i ljudi iz Fonda za mlade talente osvrnuli na nas. Kako i sami kažu: “Pa sve naše nagrede i stipendije idu deci koja su u regionalnim centrima za talente.“ Od njih dobijamo finansijsku podršku već drugu godinu, ali je sve to zanemarljivo u odnosu na grad.

            Mnogi bivši polaznici Centra danas su uspešni naučnici, profesori i stručnjaci. Da li ostaju u kontaktu sa Centrom?

            - Baš me je Stefan Šušnjar zvao u aprilu, nisam mogao da idem zbog obaveza, na odbranu doktorata u Švedskoj, gde je bio poslednje četiri godine. Mnogi studenti, koji su u svojim generacijama bili među najboljima, predavači i mentori su u našem Centru. Neki i kada odu dalje, ipak smo mi za njih “prolazna ruta“ ka intenzivnijim snovima koje su sanjali, zadržavaju svoj kontakt sa nama, najčešće mentorske prirode i u komisijama na takmičenjima u našoj organizaciji.

            Da li planirate nove programe, kampove ili međunarodne saradnje?

            - To je kod nas uvek otvorena priča. Ideja ima, mladih ima, njihovo vreme dolazi. Na nama je da podržimo tu njihovu energiju. Inicijativnost je veoma važna karakteristika. Kada se ona uoči, mora se negovati. Sve košta, u kontinuitetu smo u traženju načina da sve to realizujemo, i da našu decu to ne košta. Volim da kažem - da imamo i tri puta više sredstava, sve bismo potrošili.

            Šta biste poručili mladima iz Starčeva i Pančeva koji razmišljaju da postanu polaznici Regionalnog centra za talente?

            - Kako žiteljima Starčeva, tako i za sve druge  važi isto geslo: zajedno smo jači. Dobro nam došli, potrudićemo se da vas ne razočaramo.        

            Koji su planovi Centra za novu školsku godinu i kada počinje upis novih polaznika?

            - Krajem avgusta ide sa na geografsku olimpijadu, na Kopaoniku. U avgustu nampredstoji da obezbedimo sredstva za održavanje Filmske kolonije u Deliblatskoj peščari. Ona bi, ako uspemo da obezbedimo sredstva bila takođe krajem avgusta. U septembru će biti sastanak Programskog saveta i sednica Upravnog odbora, dogovori za nastupajuću školsku godinu. Slanje dopisa školama...

            Redovno, 9. oktobra, ide se u Idvor, nagrađuju se najuspešniji polaznici Centra. Poslednjeg vikenda u oktobru treba da bude prvo okupljanje dece i profosora...

            Kada biste morali jednom rečenicom da opišete misiju Regionalnog centra zatalente “Mihajlo Pupin“, kako bi ona glasila?

            - Steći poverenje polaznika da si uvek tu kada naiđu dileme.

Zorana Šteković