ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 19730.06.2010.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Intervju
Komentari
Kultura
Sport
Naslovna strana

 

 

Društvo

 

 

NA STADIONU “BORCA“ ODRŽAN DRUGI EKS-JU ROK FESTIVAL

Vatromet fantastične energije

Bajaga i instruktori, riječki Let 3, “ortodoksni Irci“ i sarajevsko-beogradski Elvis “zapalili“ Starčevo. Više hiljada  ljubitelja roka punih sedam sati odolevalo dosadnoj kiši i pravim poznojesenjim temperaturama

 

           

Bajaga oduševio Starčevce
Ortodoks Kelts pred masom razdragane publike
Gosti iz Rijeke: Let 3

Posle nezaboravne veličanstvene prošlogodišnje svetkovine, začinjene “Partibrejkersima“, “KUD Idijotima“, “Pušenjem“, “Ateistima“, i desetohiljaditog auditorijuma, bilo bi jeretički ne ponoviti istoriju. U najmanju ruku! Međutim, tokom vremena grupa agilnih organizatora došla je do zaključka da je neophodno mnogo više - pretvoriti prethodni rokerski hadžiluk u tradiciju. Naime, prošlogodišnji skup vedeta sa prostora bivše države inspirisale su nastajanje manifestacije nostalgičnog karaktera evociranog opuštenim i kvalitetno proživljenim vremenima, posebno kada je rokenrol muzika u pitanju.

            Ovogodišnji, drugi Eks-Ju Rok Fest okupio je, kao i prethodni, sve samu elitu - beogradske Bajagu i Instruktore i “Ortodoks Kelts“, riječki “Let 3“ i sarajevsko-beogradski sastav Elvis Jr Kurtović, kao predstavnika Bosne. Izbor pomenutih bendova, sećanje na prošlu godinu, nepojmljivo jeftina ulaznica (nezamislivih 100 dinara), kao i ekskluzivni objekat na kojem se festival održava, vidno su u danima pred koncert podgrejavali atmosferu. U okruženju skoro da nije bilo vrapca koji nije o tome cvrkutao. Na žalost, kao i prethodne godine, ceo jun bio je “opasan“ tipično vimbldonskim vremenom, s tom razlikom što se onda kiša “smilovala“ i dopustila nesmetani spektakl. Ovom prilikom to nije bio slučaj...

 

Ajmo, raja

 

            Kao i danima unazad, i tog 26. juna nebo je bilo neprijateljski nastrojeno. Taman kada je, oko 20-ak časova,  krenula lokalna podrška, prvih par stotina dobilo je neželjenog “saputnika“ u vidu sitne, ali kako rekoše očevici, vrlo mokre kiše. Ipak, tu su od velike koristi bile velelepne tribine, koje su promrzlim ranopridošlim festivaldžijama pružile neprmočivo utvrđenje.

            Festival je krenuo nastupom nove pančevačke atrakcije (sa tendencijom širenja i na druge prostore) “El baz“, koja je veselim notama napravila dobar preludijum, na koji se nadovezao još žešćom svirkom, takođe pančevački, pankerski nastrojen “D grup“. Na izuzetno pozitivnu atmosferu nadovezao se jedini domaći predstavnik - “Kreativni nered“. A, onda, kada se očekivala provala dobrih vibracija, usledila je ona sa neba, pa, je tako “neustrašiva raja“ u iščekivanju prvog hedlajnera morala taktički da se povuče u zaklon među stadionske zidine.

            Ipak, stari baščaršijski šmeker Rizo, poznatiji kao Elvis, nije dozvolio fanovima da se uspavaju, već ih je pozivom “Ajmo, raja!“ dovukao pred binu i razmrdao prepoznatljivom šegom i hitovima kao što su “Kad se babo vrati kući pijan“, “Da bogda crko rokenrol“, kao i legendarnim songovima “Zabranjenog pušenja“. Ubrzo je krenuo odgovor publike, što je dovelo do toga da beogradsko-sarajevski sastav Elvis Jr Kurtovitć, napravi sjajnu uvertiru za ostatak večeri, koja se tek  zahuktavala...

            Dok je kiša iritirajuće rominjala, a temperatura ispred bine rasla, na istu su se popeli najpoznatiji domaći predstavnici irskog folka. U ambijentu koji je neodoljivo asocirao na zemlju čiju muziku interpretiraju, naglo je počeo da se konzumira rokerski penušavi medikament. Pivo je momentalno razmrdalo sve ekstremitete, pa se očas zaigrao i nezaobilazan ajriš dens. Tako je “Ortodoks Kelts“ otopio oblake i “sabio“ kišu u kriglu, promovisao novi album, ali i podsetio na proverene stvari, a delirijum je nastao, kako i dolikuje, uz “Drinking song“.

 

“Instruktaža“ od četvrt veka, torta, svećice, vatromet...

 

            Negde, oko ponoći gradonačelnica Vesna Martinović je, u pratnji pokrajinskog poslanika i glavnog vinovnika ovog događaja, Petra Andrejića i predsednika Saveta MZ Starčevo, Žive Đurišića, uz pregršt lepih želja, čestitala 25 godina muziciranja zvezdi večeri i jednom od doajena nekadašnje jugoslovenske pop-rok scene - Momčilu Bajagiću Bajagi. Naravno, pored lepih reči nije ni izostala ni rođendanska torta i to iz ruku gradonačelnice.

            - U ime ove divne publike, želim da vam čestitam 25 godina uspešnog rada i mogu samo da poželim da i narednih 25 godina uživamo u ovoj divnoj muzici koju pravite za nas - kazala je Vesna Martinović.

            A kada je slavodobitnik otvorio veselje uz “Verujem, ne verujem...“, prisutni su u neverici posmatrali kako iskra para nebo i koji sekund docnije ga doslovce pali grandioznim vatrometom. Tada više ni zle ćudi prirode nisu mogle protiv frenetične energije. Više nikome nije bilo hladno! Ređali su se “Berlin“, “Godine prolaze“, “Bademi i so“..., da bi se sve krunisalo vanvremenskim “Moji su drugovi“. Normalno, Bajaga i Instruktori nisu imali izbora i morali su da fanovima priušte na bis, bar, još “Zažmuri“...

 

Najbolje su riječke...

 

            Šlag dolazi na kraju! Bina se još isparavala od “prženja“ legendi, a na njoj je već krenuo pravi varijete! Neki to zovu i performans, mada je najopisnije reći jednostavno - “Let 3“! Ko je i pomislio da je iscrpljen i koga je možda, posle pet-šest sati, neprestana kiša malo smorila, u tren se rehabilitovao ugledavši kožne mantile i duge brkove - zaštitni znak riječkih “provokativaca“. Takav, provokativan, bio je i ceo nastup - nabijen libidom, koketerijom sa raznim oblicima seksualnosti, kao i neprestanom komunikacijom sa publikom, čak, i onda kada je došlo do tehničkih nesuglasica. Koncert hrvatskog sastava je definitivno opravdao renome najzanimljivijeg u ovom delu Evrope. Nakon, “Profesora Jakova“, “Moj Tarzane“, i posebno “Djeteta u vremenu“, uz mega-hit “Riječke pičke“ došlo je do totalne egzaltiranosti kada je, bukvalno, letelo perje!

 

Vidimo se i dogodine! (a, možda i pre...)

 

            Posle svega, impresije su nepodeljene - sve je funkcionisalo! Od organizacije, preko obezbeđenja (nije zabeležen ni najmanji incident!), bine, rasvete, razglasa, samog prostora, pa do najkvalitetnijeg mogućeg izbora bendova i same ideje. Veoma važno je da se odolelo iskušenjima ćudljive prirode, pa se uprkos katastrofalnom vremenu okupilo nekoliko hiljada odlično raspoloženih pozitivaca!

            Nameće se nedvosmislen zaključak - dobili smo jedan veliki festival! U okruženju skoro bez ikakve konkurencije, a u perspektivi uz rame sa “Egzitom“ i “Bir-festom“ (setimo se da su se i oni, na sličan način, postepeno razvijali). Temelji su cvrsto postavljeni, potrebno je samo održavati nit!

            I, zato dobro došli u Starčevo 25. juna 2011. godine na 3. Eks-Ju Rok Fest!

Jordan Filipović

Foto: Goran Nikolić

PUBLIKA STIZALA SA SVIH STRANA

Rokeri iz cele zemlje i šire!

 

            Ovogodišnja publika u Starčevo je došla sa svih strana. Pored Pančeva i okoline, mnogi Beograđani su pošli put Starčeva, kao i rokeri iz mnogih srpskih gradova. Bilo je tu publike iz Negotina, Subotice, Kovina, Vršca, Obrenovca, Inđije, Niša, ali zabeležen je i jedan kuriozitet - koncertu, za koji je saznao preko interneta, prisustvovao je i jedan mladić iz Zagreba, a organizatori su mu, pored besplatnog ulaza, omogućili i smeštaj i prevoz do beogradske železničke stanice! Iz Hrvatske je još došao i jedan par i  to iz Rijeke.

P. A.

 

EKS-JU ROK FEST TURISTIČKI POTENCIJAL

Šansa za promociju Starčeva

 

            Ovakve muzičke manifestacije koje pokreću hiljade ljudi sjajna su prilika za turizam. Prošle i ove godine, priliku da zarade imali su kombi prevoznici i kafići i prodavnice u Starčevu, ali ukorenjavanjem manifestacije i održavanjem kvaliteta programa, može se privući još veći broj ljudi, a samim tim i usluga koje se mogu poseticima ponuditi. Još se niko nije setio da ponudi smeštaj, ili da spremi neke suvenire, ali je sigurno da će se naredne godine i to pojaviti u ponudi.

            Starčevo je ovim festivalom generalno dobilo pozitivno mesto u medijima, pa tako kada na popularnom internet pretraživaču “Gugl“ ukucate reč “Starčevo“, nećete više samo dobiti članke o uginulim kravama na starčevačkoj farmi, već i obilje informacija o starčevačkom rok festivalu. Naravno, tu su i stranice koje govore o neolitu i Starčevačkoj kulturi, ali je to tema, odnosno turistički potencijal, koji će tek doći na red.

P. A.

 

 

ANKETA SN: Ko osvaja Svetsko prvenstvo u fudbalu?

Španija, Argentina, Nemačka...

Starčevci sa pažnjom prate mundijalska dešavanja. Nakon što je reprezentacija Srbije ispala iz daljeg takmičenja, favoriti se traže među selekcijama koje su do sada najviše pokazale

 

Predrag Savić Nenad Stojiljković Marko Simijonović Ivan Radosavljević
Robert Tusun Tibor Francija Dragan Janković Miloš Nedeljković

 

Predrag Savić:

- Po meni su najbolji Brazilci i Argentinci. Oni trenutno imaju najveću sigurnost u samoj igri. Mada Nemačka uvek može da iznenadi bilo koga.

Nenad Stojiljković:

- Po meni su najveći favoriti na ovogodišnjem svetskom prvenstvu u fudbalu Nemci koji gotovo uvek igraju sjajno. Pored njih, možda i Brazil ima neke šanse.

Marko Simijonović:

- Sudije su po meni totalno upropastile ovo Svetsko prvenstvo. Od njih najviše zavisi ko će pobediti. Meni su favoriti Nemačka i Argentina.

Ivan Radosavljević:

- Po meni, najviše šanse ima reprezentacija Argentina. Oni igraju najbolji fudbal. Pored njih, dodao bih Holandiju i Nemačku pa čak i Španiju, kao moguće pobednike.

Robert Tusun:

- Mislim da je trenutno Argentina najbolja selekcija na ovogodišnjem šampionatu. Pored nje bih samo još mogao da dodam reprezentaciju Nemačke.

Tibor Francija:

- Argentina se u dosadašnjem delu pokazala kao najbolja ekipa, mada bih njoj dodao i reprezentaciju Brazila kao najbolju u fudbalskoj istoriji i večitog favorita.

Dragan Janković:

- Smatram da će i ovog puta Brazil da uzme titulu šampiona sveta. To je po meni najzrelija ekipa i najviše su pokazali. Nemci su, naravno, kao i uvek nepredvidivi... Ipak, i Holanđani mogu da iznenade, mada je njihov domet treće ili četvrto mesto. Videćemo...

Miloš Nedeljković:

- Nemci su po meni najbolji do sada, čak i pored toga što su izgubili od nas sa 1:0. Pored njih, mislim da još jedino reprezentacija Brazila ima šanse za prvo mesto na ovogodišnjem Mundijalu.

Predrag  Stanković

 

 

IZVIĐAŠTVO

Dan uređenja planete

 

 

            U subotu 5. juna počelo je dugo najavljivano uređenje planete. Dugo se pre tog dana govorilo o ovom datumu na gotovo svim medijima. Poput velikog spremanja koje obavljamo u domaćinstvu trebalo bi i da jedan dan godišnje odvojimo za našu planetu, koja teško stenje pod naletima civilizacije. Tone i tone đubreta umesto na uređenim deponijama završavaju po šumama, putevima, u jezerima i rekama. Nemarnost ljudi je već poprimila zabrinjavajuće razmere. Neshvatljivo je da ljudi u našoj zemlji mrtvi hladni svoje smeće bacaju na ulicu ili iz vozila što je čak “normalno“ za mnoge. Na moje pitanje kad vidim nekog da izbaci kutiju cigareta ili kesicu čipsa kroz prozor automobila, zašto je to uradio, uvek dobijam isti odgovor: “Pa gde da ga bacim, neću valjda đubre držati u kolima?!“. Na žalost, naša svest o planeti je još uvek na izuzetno niskom nivou. Loša kaznena politika u ovoj sferi je donekle kriva za ovo stanje. Kada počinioci ovakvih dela budu sankcionisani kao u mnogim drugim zemljama biće sigurno manje smeća po ulicama.

            Zbog svega toga Odred izviđača “Nadel“ iz našeg mesta rešio je da donekle ublaži ovaj građanski nemar pa je dvadesetak članova Odreda rešilo da očisti deo saobraćajnice koja povezuje Starčevo i susednu Omoljicu. Uprkos dosadnoj kišici koja je neprestano padala mladi izviđači uz njihove vođe uspeli su da taj posao odrade. Na samom putu susrela ih je ekipa Televije Pančevo i sa njima napravila kraću reportažu da bi im nakon toga i malo pomogla u radu. Na svakih stotinak metara toga dana se na tom putu mogao videti po jedan veliki džak pun smeća što je samo dokaz koliko smo bezobzirni prema nama samima.  

Predrag Stanković

 

 

Upoznajmo se...

 

Kako se zoveš?

- Jelena Đurišić.

Kako te zovu?

- Jeca.

Kad si rođena?

- 28. marta 1995. godine.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Teško me je opisati u jednoj rečenici, ali uvek sam nasmejana, dobra i zanimljiva.

Škola?

- Upravo sam završila osnovnu, a planiram da upišem medicinsku...

Šta radiš u slobodno vreme?

- Slušam muziku, zezam se sa drugaricama.

Koju muziku slušaš?

- Od svega po malo.

Omiljena pesma?

- "Otplovimo", "Prazan stan", "Beograd"...

Omiljeni pevač?

- Saša Kovačević, Aco Pejović...

Omiljena pevačica?

- Nataša Bekvalac, Seka Aleksić, Svetlana Ceca Ražnatović.

Šta ti je važno u muzici?

- Dobar ritam i tekst.

Šta te opušta?

- Pevanje, sviranje, šetnja...

Šta gledaš na TV-u?

- Dobre filmove i serije.

Šta ne gledaš na TV-u?

- "Farmu" i političke emisije.

Omiljeni film?

- "P.S. Volim te".

Omiljeni glumac?

- Nikola Kojo, Vojin Ćetković.

Omiljena glumica?

- Katarina Radivojević.

Omiljeni sport?

- Odbojka.

Za koga navijaš?

- Za Partizan!

Gde izlaziš?

- U "Pečurku", "Diavolo" i "Volejbol".

Šta je za tebe ljubav?

- Nešto najlepše na svetu.

Šta si kao mala htela da budeš kad odrasteš?

- Medicinska sestra.

Čega se plašiš?

- Samoće.

Šta ti smeta kod drugih?

- Dvoličnost, ljubomora, neiskrenost.

Tvoje vrline?

- Iskrena, duhovita, nasmejana.

Mane?

- Tvrdoglava.

Najbolji drugovi?

- Čeda, Nenad, Dalibor...

Najbolje drugarice?

- Željana, Sanja, Jovana, Maja...

Šta bi poručila mladima u Starčevu?

-        Živite zdravim životom!

 

 

Starčevačke brazde i kanali

 

Predstavljamo

Iskusni pecaroši - Franja Radočaj

 

            Franja Radočaj je strastveni lovac na šarana, a piše i brošuru koja govori o specifičnosti lova na ovu ribu u starčevačkim kanalima.

            Od kada se bavite ribolovom?

            - Pecanje sam još kao momak učio od Jose Neralića i mog strica Ivana Leksovića. To su bili stari dobri ribolovci. Mnogi od kojih sam naučio korisne stvari nisu više među živima.

            Kakvi su uslovi za pecanje šarana u starčevačkim vodama?

            - Starčevački kanali su oduvek bili bogati šaranskom ribom. Ranije se pecalo na Nadelu, dok nije zagađen. Bilo ga je i u Mirkovom kanalu, ali otkad je presušila Crna bara, više ga nema. U starčevačkom ataru šarana možete da lovite od prvog do četvrtog kanala, tj. do Crvene pumpe. Svi kanali su povezani, pa šaran kruži, svuda ga ima. Mnogi su bili ubedeni da ga na našem prvom kanalu nema. U tom kanalu ima primeraka koji teže od pola pa do devet kila. Na tom kanalu sam uhvatio kapitalca! Dobri tereni za pecanje šarana su: prema Crvenoj pumpi i kanalu koji vodi ka velikom “T“. Tu ima kapitalaca i do 12 kg, koji se mogu uhvatiti u mreži. Da nije ribokradica koji koriste mreže, butan boce i struju, bilo bi ga više.

            Šta je važno prilikom pecanja šarana?

            - Šarana treba pecati isključivo rano ujutru, uoči svitanja i uveče od 18 sati pa do mraka. Da bi se uhvatio, treba pratiti njegovo kretanje. Pošto su naši kanali bogati trskom i rogozom, treba posmatrati vodu, pa ako taj gustiš mrda, to znači da je šaran tu. Isključivo se peca na kukuruz, valjak (ili kulja) i na ruži od hleba. Najpre se prihrani starim kukuruzom ambarcem, a vrlo retko ide na glistu. Pored šarana ne treba pecati drugu ribu jer je lov na šarana specifičan. On ne podnosi galamu pri pecanju jer je vrlo plašljiv. Ako je kanal zatravljen, onda se peca u tzv. travnim bunarima jer ispod toga on ima svoje putanje kojima se kreće. Ako je bačen kukuruz na to mesto, pa posle 5-10 minuta voda počne da se peni, to znači da je došao da se hrani i tada može da se peca. Skuvani stari kukuruz ambarac je dobar mamac. On se kuva dok ne pukne. Zatim, stavite ga u neku plastičnu ambalažu, pa u zamrzivač. Pre polaska na pecanje, ponesete u jednoj tegli onoliko, koliko mislite tog dana da potrošite. U toj tegli dolijete malo vode i pospete jednu kesicu vanil-šećera zbog arome i mirisa.

            Kakav je vaš pribor za ribolov i kakav učinak postižete?

            - Dešavalo mi se da danima ne ulovim ništa, a onda za nekoliko sati po 4-5 komada. Zato šarana u žargonu zovu “vodena lisica“. Koristim najlon karp speciment - crni, debljine od 0,35 pa do 0,50. Pecam na kormoranovim štapovima težine nosivosti olova od 60-100 g, na klizećim plovcima. Rekordan broj za sezonu mi je 44 komada ribe, koji su težili od 1,5 do 5,5 kilograma.

            Kakav je kalendar pecanja šarana?

            - Šaran se peca pre mresta, u drugoj polovini aprila meseca, pa do 1. marta, kada počinje zabrana. Posle mresta treba da odboluje mesec dana, kada se hrani, pa se onda najbolje peca u julu, avgustu i septembru mesecu i sve do pojave prvih mrazeva.

 

Aktuelno

 

            Proleće, koje je za nama, biće upamćeno kao jedno od najhladnijih u proteklih desetak godina. Mesec maj ostaće zabeležen po kišovitim i prohladnim danima. Suma padavina u Starčevu, u mesecu maju iznosila je 86,5 litara. Početak juna nam nije pružio nadu da će se vreme stabilizovati. Naprotiv, prva dekada bila je obeležena veoma niskim temperaturama, severozapadnim vetrom i obilnim padavinama. Ipak, meteorolozi najavljuju tople i sunčane dane do kraja juna meseca, a misli naših ratara usmerene su ka predstojećoj žetvi strnih žita. Očekuje se da prosečni prinos pšenice u Vojvodini bude od 3,8 do 4,0 t/ha.

           

Savet

 

            Od ketoze obolevaju sve vrste preživara (goveda, ovce i koze). Ketoza se najčešće javlja kod krava visoke mlečnosti i to 10 dana do šest nedelja iza telenja, dok se maksimalni intenzitet ovog obolenja ispoljava oko tri nedelje posle telenja. Treba imati u vidu da je ovo metaboličko oboljenje hranidbenog porekla, a nastaje kao posledica poremećaja u metabolizmu ugljenih hidrata, u organizmu životinje. Ketozu karakteriše, pre svega, prisustvo hipoglikemije (nizak sadržaj šećera u krvi). Među najlogičnije faktore koji doprinose pojavi ove bolesti spadaju: utrošak šećera u krvi za proizvodnju laktoze u mleku, obezbeđenje nedovoljnih količina izvora šećera krvne plazme u periodu nakon telenja, značaj telesne kondicije krava u vreme telenja, posledice konzumiranja velikih količina ketogenih materija i funkcija jetre.

            Oko 10% od ukupnog broja slučajeva obolelih krava predstavljaju tzv. nervni tip ketoze, zbog čega je krava veoma uznemirena. U izvesnim slučajevima može biti prisutna i inkoordinacija pokreta, a uginuća su retka pojava. Većina prihvatljivih metoda za tretiranje životinja obolelih od ketoze, ima za cilj povećanje nivoa glukoze u krvi obolelih životinja. Tretiranje se postiže: intravenskim dodavanjem glukoze, tretiranjem životinja hormonima, oralnim davanjem izvora šećera (propionat ili propilen glikol), dodavanjem šećera ili melase dreniranjem životinja, davanjem injekcija i upotrebom carskog reza kod ovaca i koza u toku rane faze obolenja.

           

Zanimljivost

 

            Vino je u sredozemlju bilo i ostalo najomiljenije piće, jedan od simbola civilizacije. Naši narodi su preuzeli saznanja o uzgoju loze od svojih južnih suseda. Naš narod je izgradio veliko poštovanje prema žitu, hlebu, grožđu i vinu. Tako, oni se ne smeju gaziti, prosipati bilo gde ili goreti na vatri. Simbol pričešća i krštenja je vino, a vinova loza ne sme da se “pogani“, zato se odlaže na međe ili podiže na krovove vinogradarskih kuća. U vreme vinogradarskih zavetina ili drugih svetkovina jagnjad se peku na lozi i ovaj običaj je starijeg datuma, zaostao iz nekadašnjih žrtvenih svetkovina. Prema narodnom verovanju, sanjati da se jede grožđe znači jauk, bolest ili smrt, a piti vino znači veselje i zdravlje. Vino je dobilo ime još u doba tračanskih plemena koji su tim nazivom označavali crvenu boju. Belo vino se kod nas spravljalo tek početkom dvadesetog veka. Tada je bilo poznato i kao žuto vino, a najnovija saznanja o ljudskom zdravlju daju prednost crvenim vinima. Prema predanju, Dionis se smatra tvorcem vinove loze i spravljanja vina. Poučavao je mnoge narode ovim veštinama, od Egipta do Trakije i Grcke, i od Španije do Indije. Dugo su se negovale svetkovine posvećene njegovom kultu, a naš narod je za zaštitnika uzeo sv. Trifuna, koji se obeležava 14. februara. 

 

Tržište

 

Krompir (mladi)..............40 din/kg

Kupus...........................40 din/kg

Tikvice...........................35 din/kg

Crni luk..........................50-60 din/veza

Paradajz........................85-100 din/kg

Krastavci.......................50 din/kg

Jaja...............................6-10 din/kom

Sir ...............................200 din/kg

Jabuke..........................15-30 din/kg

Banane.........................70 din/kg

Med..............................300-350 din/kg                       

            Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

dipl. ing. Darko Ješić

 

Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2010. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768