Društvo

Na dan Svetog Trifuna u Starčevu je kao i par prethodnih godina održana manifestacija pod nazivom “Izložba slavskih kolača“. Uprkos izuzetno lošem vremenu na izložbi se predstavilo tridesetak vrsnih domaćica koje su toplinom i ljubavlju umesile prelepe slavske kolače od kojih je svaki svojevrsno umetničko delo.

Naravno uz gradsku pekaru iz Pančeva učešće na ovoj manifestaciji je uzelo desetak pekara iz Pančeva, Kačareva, Beograda, Ivanova, Kragujevca, Smedereva i Starčeva. Pored mnogobrojnih gostiju kojih je bilo više stotina, svoje štandove su imali Društvo pčelara iz Starčeva, Aktiv žena KUD “Đetvan“ i “Naša deca“ iz Mirijeva (deca sa posebnim potrebama) koji su takođe imali predivan domaći slavski kolač.

Poznati pančevački glumac Miroslav Žužić Žule predvodio je bogat kulturno-umetnički program u kome su učestvovale sve folklorne sekcije Doma kulture iz Starčeva, dečija pevačka grupa viših razreda KUD-a “Abrašević“ iz Pančeva i Plesni klub “Balerina“. Ove godine Izložba slavskih kolača nije bila takmičarskog karaktera već su svi učesnici dobili prigodne nagrade koje je vrednim domaćicama uručila profesorka srednje zanatske skole iz Beograda, Stana Jelić. Zahvaljujući MZ Starčevo, Gradu Pančevu, Domu kulture Starčevo, JKP-u “Starčevac“ i mnogobrojnim sponzorima ova humanitarna izložba traje već treću godinu za redom u nadi da će postati tradicionalna jer se očekuje osnivanje Udruženja mladih ugostitelja u Starčevu koje je, iako je za sada neformalno delovalo, pokazalo da ima perspektivu. Nakon završetka programa ugostitelji su uz starčevačkog protonamesnika Zorana Maletića prerezali slavski kolač za svoju slavu, Svetog Trifuna i gostima i sponzorima priredili mali koktel uz prigodnu tamburašku muziku. Treba napomenuti da su svi kolači sa ove izložbe poklonjeni domu “Srce“ iz Jabuke i Domu za decu bez roditeljskog staranja “Spomenak“ iz Pančeva, čiji su predstavnici takođe od samog početka aktivni učesnici ove manifestacije.

Starčevci se još uvek sećaju vremena kada je lokal koji sada ide do Rafinerije produžavao do Starčeva. Nagoveštaji da će se ponovo uvesti lokalna linija do našeg mesta postoje, a Starčevci to jedva čekaju

- Uvođenje lokala je dobar potez za sve sugrađane kao i za ATP , koji bi time dobio liniju koja nedostaje. Time će svakako biti rešeno pitanje prevoza koje nije baš najbolje.

- Smatram da bi uvođenje lokala bila dobra stvar. Cena lokala je niza nego dosadašnja i ako bi ti lokali isli redovno onda bi nam prevoz bio mnogo bolji nego što je sada.

- S obzirom na blizinu i veliki broj ljudi koji radi u gradu lokal bi bio savrseno rešenje. Svaka čast kombijima ali ovde bi postojao red vožnje pa čovek može da isplanira vreme polaska.

- Mislim da bi uvođenje lokala bilo veoma dobro ali ne znam koliko će to njima da se isplati i koliko će dugo da potraje. U svakom slučaju veoma se radujem toj ideji.

- Ako cena bude kao i u ostalim gradskim linijama onda je uvođenje lokala prava stvar. Naravno, trebalo bi da idu češće jer ima mnogo ljudi koji koriste gradski prevoz.

- Naravno da bi trebalo uvesti lokalni prevoz do Pančeva. Starčevo je veliko naseljeno mesto i ima mnogo ljudi koji svakog dana idu u grad, na posao i u školu.

- Mislim da je to odlična ideja i da Starčevci zaslužuju da imaju takav prevoz. Mislim da je to trebalo odavno da se uvede i ne znam koja će cena karte da bude i koliko će često ići.

- Mislim da je dolazak lokala u Starčevo izuzetno dobra stvar. Time bi veza između nas i Pančeva bila mnogo bolja. Prevoz bi bio jeftiniji a naravno i redovniji.

Odred izviđača “Nadel” Starčevo je već šesti put za redom uzeo učešće na tradicionalnoj izviđačkoj manifestaciji pod nazivom “Izviđači pevaju 2010”. Zbog problema sa epidemijom virusa H1N1 ovo takmičenje je do samog kraja bilo pod znakom pitanja. Napokon je ljubaznošću predsednice Opštine Barajevo omogućeno izviđačima odreda “Sveti Sava“ da nastave ovu izuzetno zanimljivu akciju koja pada u vreme kada veliki broj izviđača jedva uspeva da održava zimski period, koji svakako ne pogoduje ljubiteljima prirode jer u to vreme priroda zamire i mogućnosti života u prirodi su svedene na minimum. Ova manifestacija budi na trenutak izviđače iz letargičnog zimskog sna i podseća ih da sezona uskoro počinje.

Izviđači iz Starčeva učestvovali su sa jednom ekipom pod veoma interesantnim nazivom: “Ja, Milojica i još trojica“. Ove godine je nažalost izostao pehar koji već par godina dolazi u vitrine starčevačkih izviđača zbog izuzetno pripremljenih ekipa koje ovo takmičenje počinju da shvataju izutetno profesionalno. Poput pesme “Beovizije“ moglo se čuti nekoliko profesionalno napravljenih autorskih izviđačkih pesama u čijem su izvođenju učestvovali pravi izviđački orkestri.

Prvo mesto u konkurenciji poletaraca osvojili su izviđači iz Jagodine, dok je u konkurenciji starijih, prvo mesto pripalo ekipi “Remizijana“ iz Bele Palanke.

Jedno od omiljenih mesta gde je veliki broj generacija Starčevaca provodio svoje slobodno vreme u društvu prijatelja je svakako bila kafana "Opatija".

Puno zanimljivih priča sredovečnih Starčevaca vezano je upravo za ovu kafanu. Privatizacijom je ovaj objekat kupio Nikić Saša Merac, Starčevac koji se nalazi na privremenom radu u Nemačkoj. Renovirani objekat je sada u “zapadnjačkom“ stilu a za koncepciju rada zaslužni su Marjan, Slaviša i Siniša. Današnje ime lokala je "MEXX-M" a poslovna orijentacija je profilisana kao kafe-picerija.

Ovaj lokal je jedan od najsređenijih u našem mestu, zašta je zaslužna njegova skorašnja kompletna restauracija. U "Meksu" je širok izbor jela: pice, špagete, palačinke slatke, slane, a porodične pice su mamac za mnoge ljubitelje gurmanluka. Za one koji vole noćni provod rezervisana je nedelja, dan kada svira muzika uživo.

Istančan ukus ljudi koji su zaduženi za poslovanje lokala ne dozvoljavaju nastupe bendova koji sviraju "turbo folk" muziku ali često gosti mogu uživati uz tamburaške orkestre, akustičarske bendove kao i elektronske bendove pop-folk orijentacije.

U prjatnom ambijentu "Meksa" mogu se organizovati i privatne i porodične proslave. Letnja bašta je takođe jedna od najsređenijih u našem mestu, tiha je, bez buke pa je dobro mesto za druženje uz kafu i piće sa prijateljima.

Igor Šajić: - Volim da dolazim u "Meks" zbog atmosfere i opuštajućeg ambijenta koji vlada u ovom lokalu. Ljubitelj sam hrane i što se tiče kuhinje mogu da je pohvalim da je najbolja u okolini. Volim noćne provode, nedelja mi je rezervisana da sa prijateljima svratim na nekoliko pića i uživamo u muzici uživo.

Damir Zdešić: - Ja sam bivši deo osoblja ovog lokala ali sticajem okolnosti obavljam istu delatnost samo u drugom lokalu u Pančevu. To nije razlog da i dalje ne svraćam ovde. Prvo bi pohvalio kompletno osoblje koje je ljubazno prema svim gostima, sjajno obavljaju svoj posao. Hrana je odlična nemam nikakvu zamerku, takođe mi se sviđa nedeljni noćni provod uz orkestre koji nisu preterano bučni i ne remete prijatnost ambijenta.

U četvrtak, 10. februara u Kreativnom kulturnom klubu, opsežno i korisno predavanje upriličili su stučnjaci iz Instituta “Tamiš“ iz Pančeva. Iskoristili smo ovu priliku i razgovarali sa dipl. ing. Pavlović Veljkom, savetodavcem iz oblasti ratarstva.

- Na ovim prostorima smo identifikovali nekoliko tipova zemljišta. Pre svega, to su beskarbonatni i karbonatni černozemi, zatim livadska crnica, u ritu ritska crnica i aluvijum. Naravno, oni se razlikuju pedološki i po sastavu hraniva.

- Sadržaj azota u zemljištu zavisi od raznih činilaca, počev od toga šta je bio prethodni usev, šta je urađeno sa žetvenim ostacima, pa do vremena setve. U uzorku, u kojem je sadržaj nitratnog azota od 20 do 70 mg u 100 grama zemlje, pokazuje nam da treba dodati 50 do 120 kg čistog azota.

- Na raspolaganju imamo tri vrste đubriva. To su urea, AN i KAN. Urea sporo deluje i zato se preporučuje dve do tri nedelje pre početka vegetacije. Ni u kom slučaju je ne treba primenjivati ako su temperature ispod nule. AN se primenjuje nedelju dana pre kretanja vegetacije, a KAN nekoliko dana nakon vegetacije, što bi datumski izgledalo ovako: urea oko 15. 2., AN posle 25.2. i KAN posle 5.3.

Da li Institut pruža mogućnosti za analizu zemljišta zainteresovanim zemljoradnicima?

- Neophodno je uraditi analize na plodnost zemljišta. Pod pokroviteljstvom pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, mi već šest godina radimo besplatne analize. Potrebno je da zemljoradnici samo uzmu uzorke, a i za taj posao smo im obezbedili sonde. Uslov je da uzorak zemljišta donesu istog dana u Institut jer se dužim stajanjem na toploti aktivira azot u zemljištu. Bez analize zemljišta nema racionalnog korišćenja mineralnih đubriva jer treba dodati onoliko, koliko biljke mogu da potroše i ništa više zbog očuvanja čovekove sredine.

Imate li neku posebnu sugestiju u vezi predstojeće pripreme zemljišta za prolećnu setvu?

- Za kvalitetnu predsetvenu pripremu, dubina ne sme da bude veća od dubine setve kako bi se zadovoljilo pravilo “za svako seme treba tvrda postelja, a mek pokrivač“. Načelno, za šećernu repu do 5 cm dubine, za kukuruz 7-8 cm, a za uljanu repicu oko 6 cm. I to po mogućstvu da bude u jednom prohodu, a da se prethodno primeni startno đubrivo, naravno, za kulture za koje je to neophodno.

Februarske dane obeležio je stalni snežni pokrivač koji je štitio ozime useve od golomrazice, a važno je spomenuti i neke olakšice koje je država obezbedila iz budžeta za ovu godinu. Ministarstvo poljoprivrede je za subvencije iz budžeta obezbedilo 18 milijardi dinara, mnogo više u odnosu na prošlu godinu. Za regresiranje ratarske proizvodnje biće izdvojeno 14 000 dinara po hektaru. Najavljeno je da će troškovi veterinarske zaštite kod prijavljenih gazdinstava takođe biti na teretu budžeta. Zatim, traktori do 160 ks biće subvencionisani sa 30% od njihove pune vrednosti, da bi se vlasnici stimulisali da zamene prilično zastarelu mehanizaciju. Vlasnike krupnih goveda valjalo bi upozoriti na pojavu leukoze. U Starčevu za sada još nije zabeležen slučaj ove bolesti, ali je ovih nedelja u ekspanziji na široj teritoriji južnog Banata. Leukoza je virusno oboljenje koje zahvata slezinu i kostnu srž. Prenosi se putem krvi, mleka, sluzima i razmnožavanjem. Meso zaraženo ovom bolešću može da se konzumira tek nakon pažljive termičke obrade.

U ovom periodu vrši se analiza zemljišta, naročito na prisustvo raspoloživog azota, zatim gruba priprema zemljišta za prolećnu setvu, prihrana ozimih useva, krečenje voćnih stabala, zaštita od voluharica i drugih glodara, grabuljanje lucerišta, zaštita od insekata, priprema i sadnja stabala vinove loze i drugo. Prihranjivanje ozimih useva agrotehnička je mera koju treba izvesti krajem zime, čim se ukažu povoljni vremenski uslovi. Prihranjivanje dolazi kao jedna od podsticajnih mera za ubrzaniji rast biljaka. Ovim načinom dopunskog đubrenja u velikoj meri se popravlja loše stanje kod, zimom, iscrpljenih i oštećenih ozimih useva. Posao se izvodi u dva navrata i to odmah po izlasku iz zime. Za ovu agrotehničku meru koriste se rasipači mineralnih đubriva, mada ih neki naši paori još uvek rasipaju ručno. Kod prihranjivanja biljaka, u principu, treba paziti da nema rose na lišću useva ili da nije vlažno od kiše. Znači, listovi moraju biti suvi da ne bi došlo do ožegotina. Cena pojedinih mineralnih đubriva nije se menjala tokom zimskog perioda, pa tako je, na primer urea koštala 23,60 din/kg, a cena AN-a je bila je oko 17,00 din/kg. Treba podsetiti da se uslovni optimalni rok za prihranjivanje završava krajem februara meseca.

Mnogi rokenrol sladokusci ne ostaju ravnodušni kada čuju zvuke pesama “Teacher ili Locomotive Breath“. Naravno, reč je o legendarnoj grupi “Jethro Tull“. Međutim, malo ko zna da je ovaj sjajni rok sastav dobio ime po istoimenom darovitom praktičaru iz Oksforda koji je pružio određeni doprinos razvoju poljoprivrede. Naime, on je smatrao da su sitne čestice zemljišta hrana za biljke. Biljke ih usvajaju “mlečnim otvorima korena“. Zato je bilo potrebno, smatrao je on, izmisliti oruđe koje će usitnjavati zemljište, pa je s tim u vezi preporučio češću međurednu kultivaciju jer, što su zemljišne čestice sitnije, to su povoljniji uslovi za ishranu. Na ovaj način, Jethro Tull je postavio temelje teoriji đubrenja zemljišta.

Tokom februara, česti su bili dani kada je mećava onemogućavala veću posećenost pijaci, mada se cene pojedinih proizvoda nisu značajnije menjale..

Globalno zagrevanje je posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu životne okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo. Ovo je tzv. “efekat staklene bašte“ - izraz ne baš sasvim srećno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte. Osmotreno povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina, od oko 5 - 10 C, po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida. Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova (hlorofluorougljenika, ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 10-15 stepeni. Istovremeno, zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i više. Poređenja radi, za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane temperature, treba očekivati i povećaano isparavanje i povećane količine padavina. Za sada nije jasno da li će, i kako će se ovo odraziti na raspored padavina, šo može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta.

Učestale vremenske nepogode - ekstremne suše, kataklizmični požari, neupamćene poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila - praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju. Uprkos tome što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji (i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz osamdesetih godina), interesovanje za efekat staklene bašte i rast temperature nije se znatno povećalo, kako među političkim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta. Kada sušu najzad odmeni kiša, kad poplave oteknu, požari odu u daljinu, a jul u aprilu zameni mart u junu, briga o klimi naglo prestaje, zaboravlja se ili preobražava u ravnodušnost. Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narušeno. U međuvremenu, termin “globalno zagrevanje“ mnogima ostaje samo bezlična formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo “ludih“ naučnika i ekološki svesnih fanatika.