GOST STARČEVAČKIH NOVINA: MILIVOJE DURKOVIĆ,
DIREKTOR "VOJVODINAPUTA" PANČEVO

TRADICIJA I USPEŠNOST

Zaključno sa prošlim brojem SN završili smo jednogodišnji serijal razgovora sa čelnicima opštinske vlasti. Sa novinarem našeg lista razgovarali su svi članovi Izvršnog odbora SO Pančevo, predsednik Izvršnog odbora i predsednik i potpredsednik SO Pančevo. Nadamo se da ste iz prve ruke saznali mnoge stvari koje se tiču lokalne politike i aktivnosti Skupštine opštine, a u narednom serijalu naši gosti biće direktori preduzeća koja posluju u našoj opštini i druge javne ličnosti.
Naš sagovornik u ovom broju SN je Milivoje Durković, direktor Vojvodinaputa, uspešne pančevačke firme koja je do sada asfaltirala veliki broj ulica i u našem mestu.

"Vojvodina put" je firma sa dugom tradicijom, od kada preduzeće radi i kako funkcioniše?

- Od 1962. godine postojimo kao firma "Vojvodina put", znači kao nezavisna celina. Pre toga su postojale neke sekcije. Bavimo se zimskim i letnjim održavanjem puteva i ulica, izgradnjom ulica, igrališta, platoa i slično. Što se broja radnika tiče, on se vremenom povećavao da bi se najveći broj od 450 zaposlenih postigao 1988. godine. Zatim se taj broj, za vreme inflacije, znatno smanjio. Trenutno imamo 405 zaposlenih. Preduzeće pokriva područje celog južnog Banata, sa održavanjem magistralnih, regionalnih puteva, ulica u Pančevu, Vršcu, Kovinu, Beloj Crkvi, Alibunaru i Kovačici. Sve što je sagrađeno u južnom Banatu sagradila je "Vojvodina put" Pančevo, znači sve što je izgrađeno od puteva, ulica, platoa, saobraćajnica, osim deonica od Pančeva ka južnoj zoni i parče obilaznice u Prvomajskoj ulici, od Strelišta do ulice Paje Marganovića. Sve ostalo "Vojvodina put" je uradila sama, što svedoči o dobroj tradiciji u južnom Banatu.

Da li ste bili angažovani i van južnog Banata?

- Učestvovali smo u izgradnji autoputa Feketić-Subotica, radili smo kompletan nasip i saobraćajnicu do asfalta na Rodinom gnezdu, to je petlja na ulazu u Suboticu na tom putu Feketić-Subotica. Radili smo ulice u Beogradu, 2002. godine radili smo Lominu ulicu, ulicu Ivana Milutinovića. Zatim smo radili u Smederevu, ne mnogo, ali dovoljno da zaposlimo slobodne kapacitete.

S obzirom da počinje sezona građevinskih radova, kakav je program preduzeća za ovu godinu?

- Imamo prenešenih radova iz prošle godine. to su uglavnom rekonstrukcije magistralnih pravaca, to je put Margita-Plandište, Uljma-Kovačica i ulice u Alibunaru, gde je republička direkcija investitor. Mi smo jedan od izvođača na izradi rekonstrukcije puta M1, gde je glavni nosilac posla "Putevi Užice", a mi smo sa njima sklopili ugovor za izvođenje asfalterskih radova, što znači proizvodnja i ugradnja asfalta. Oni će raditi samo zemljane radove i tampon. Zemljani radovi su već započeti, i mi očekujemo da ćemo ući u posao negde početkom juna meseca i to će biti gotovo za dva meseca. Treba da se proizvede 75 hiljada tona asfalta. Nama je najveća proizvodnja asfalta bila 1989. godine i iznosila je iz dve asfaltne baze, jedna u Vlajkovcu, jedna u Pančevu, 140 hiljada tona. Prošle godine smo proizveli 74 hiljada tona, znači samo na ovom putu Pančevo-Alibunar prevazićićemo prošlogodišnju proizvodnju. Osim toga, očekujemo da ćemo proizvesti još nekih 30 hiljada tona asfalta, tako da će ukupna proizvodnja za ovu godinu biti oko 100 hiljada tona. A proizvodnja asfalta je merilo našeg posla i rada. Očekujemo da će ove godine početi ugovaranje novih poslova na magistralnim pravcima. Očekujemo da će se u saradnji sa opštinom Kovin uraditi rekonstrukcija puta Gaj-Dubovac. Zatim da se sa opštinom Pančevo i Direkcijom dogovori rekonstrukcija puta Jabuka-Opovo. Uskoro će biti licitacija za nastavak rekonstrukcije puta od Vladimirovca do Vatina, nadamo se da ćemo tu dobiti kompletan posao. To svakako neće biti završeno ove sezone, ugovoriće se posao, započeti radovi, da bi se nastavili odmah na proleće, jer put mora biti gotov do održavanja Evropskog prvenstva u košarci s obzirom da će se neke utakmice igrati u Vršcu.

Hoće li biti radova u samom Pančevu?

- Opština Pančevo je nekada bila veliki investitor. Ove godine nemaju mnogo toga u planu, osim završetka puta Omoljica-Banatski Brestovac. Bila je u planu rekonstrukcija ulice Đure Đakovića, sada ulica Svetog Save, ali za sada ništa od toga.

Kako stoji situacija sa radovima u naseljenim mestima?

- Naši veliki investitori su mesne zajednice koje imaju samodoprinos. Jedna od najaktivnijih mesnih zajednica jeste Mesna zajednica Starčevo, u svakom smislu aktivana i u smislu iznalaženja sredstava i brzini ugovaranja, u brzini izrade tehničke dokumentacije. Aktivni su i u Kovačici, Debeljači, Banatsko Novo Selo. Što se tiče drugih mesnih zajednica prema Vršcu, Plandištu, Alibunaru, Beloj Crkvi jako slabo.

S obzirom na količinu radova u Starčevu, jeste li zadovoljni saradnjom?

- Mnogo ulica je asfaltirano u Starčevu. Mi već tri godine radimo sa Mesnom zajednicom Starčevo. Ove godine je u planu da se uradi šest ulica, za četiri smo već dobili posao, a za dve tek treba da damo ponude kada izađe javni konkurs. Nadam se da ćemo i to da dobijemo. Ono što je jako pozitivno u radu Mesne zajednice Stračevo je to što oni u napred urade projekte, projekti za ovih šest ulica su urađeni preko zime. Često se dešava da mesne zajednice nemaju dokumentaciju, krenu sa ugovaranjem a nemaju na osnovu čega da ugovaraju. Starčevo je jedna izuzetno aktivna mesna zajednica. Nije mi namera da posebno hvalim Stračevo, ali druge mesne zajednice mogu mnogo da nauče od njih.

Šta biste poručili građanima u području vašeg delovanja?

- Voleo bih da svi građani u južnom Banatu budu zadovoljni našim radom. Ukoliko baš i nisu zadovoljni neka pismeno obaveste o propustima. Spreman sam da prihvatim sve dobronamerne kritike, jer mi je stalo da "Vojvodina put" bude na dobrom glasu i da tradiciju dobrog izvođača nastavi.

Daniela Birak

ĆASKANJE U ĐERMU
                Zoran Arsić, bubnjar

Vreme je za tam-tam

U ovoj rubrici Jordan Filipović, u letargičnom kafanskom ambijentu razgovara sa, po najrazličitijim merilima, interesantnim ličnostima za naše mesto. "Đeram" je relativno nova kafana, ali vrlo pažljivo "izbalansirana" na stari, dobri tamburaško-boemski način. Uz obilan meni i diskretnu lokaciju, ovaj restoran pretenduje da postane "lek za dušu" Starčevaca, ali i svih ostalih ljudi željnih opuštene atmosfere.

* * *

Ako ste dovoljno muzički (rokerski) obrazovani da pamtite legendarnog poetu i filozofa, poznatijeg kao vokala grupe koja otvara vrata percepcije - The Doors, onda ćete poverovati da se legenda, zvana Džim Morison, povampirila i došetala među vas sa pariskog groblja slavnih Per Lašez. Ili, ako ste bili poklonici špageti-vesterna i veličanstvenog Klinta Istvuda, "pripazite" se ćutljivog, plavokosog "revolveraša" koji ne prašta...
O tome, ko je taj "lirski odmetnik" koji već neku deceniju neustrašivo "jaše kroz našu banatsku preriju" čitajte ekskluzivno samo na stranicama "Starčevačkih novina"!
To, naravno, ne može biti niko drugi nego, jedan od najčuvenijih "desperadosav" (bubnjara) na ovim prostorima - Zoran Arsić (među "kaubojima" nadaleko poznat kao Arsa).
Arsa, večiti rok-buntovnik, aterirao je na Zemlju iz nekog udaljenog svemira, 24. decembra 1967. godine u Kladovo, Đerdapsku klisuru i dok je "gledao talase, ispraćao brodove" jedana lađa ga je, radoznalog, pokupila i, sa roditeljima Radomirom i Paulinom, iskrcala na starčevačku luku "Milje" u čijoj blizini i dan-danas životari, očekuje pokolenje i stvara (buku!).
Kako je mali Arsica počeo da stvara, ovaj, "lupa"?
- Greška! Najpre sam počeo da "ciguljam", jer mi je pokojni otac u četvrtom osnovne pokonio gitaru, kojom sam probijao uši komšiluku. Na kraju skoro da su se i roditelji pokajali što je kupiše, jer sam, zaista, bio nesnosan, a i škola je pomalo počela da trokira. Kasnije sam od starijih, prekaljenih gitarista, sada već nesrećno stradalih Marinka Tubića i Gaše Dimitrijevića, dobijao i prve korisne lekcije. Vredno sam slušao ploče i radio i svaki trenutak koristio za skidanje pesama. Neopisivo koliko smo moji drugari, Jovica Đurišić, Neša Babić i ja, bili opčinjeni muzikom, prvenstveno rokenrolom, ali i ostalom kvalitetnom, kao što je filmska, klasična. Možda ću nešto ponoviti, jer pratim redovno ovu rubriku i većina (pravilno izabranih) sagovornika to sa setom ističe, ali tada, osamdesetih, u Starčevu sa odistinski negovala duhovnost, pozitivne vibracije i kvalitet.
Tada se Arsa predstavljao i u leksikone devojčica upisivao pod imenom Džima Morisona. Međutim, nije se opredelio ni za mikrofon kao njegov idol, ni za gitaru, koju je već nekoliko godina otkidao, već...
- Tada, 1982, 1983. su uveliko žarili (a bogme, i palili!) starčevački rodonačelnici roka - grupa "Sudar". Tu su, svi znaju, svirali moji tadašnji veliki uzori, a potom i prijatelji i saradnici: Mile Antonijević, gore navedeni Marinko Tubić i najzad, čovek koji mi je bio više od uzora, zahvaljujući kome sam odabrao budući poziv - Rade Stanković - Rade Bubnjar (inače, takođe, gost ove rubrike). Nisam propuštao ni jednu njihovu probu u Domu kulture, nijednu svirku, upijajo savaku notu... i tako, jednom Rade nije stigao na vreme, neko je u šali dobacio da se uhvatim palica i... zvučalo je! Da, baš je zazvučalo i palice su mi se "zalepile" za prste, papučice za stopala, a razni ritmovi izvirali iz svake pore. Kasnije, sam sklepao neke rashodovane bubnjeve, malo delova dokupljivao radeći import-eksport (utovar-istovar) preko studenjaka i "šou" je mogao da počne...
I tako, posle svirki po parku i raznim garažama, Arsi se događa i pravi "grom" iz vedra neba.
- Te 1983. smo, pomenuti, Jovica i ja, odlučili da ta sviruckanja institucionalizujemo. U kooperaciji sa Stevom Zorićem Zrkom i Andrejom Milićem, osnovali smo bend baš pod imenom - "Grom". Prva svirka se dogodila u kafiću "Kafe 64", čiiji je vlasnik bio, takođe, rano preminuli, Živko Cvetković, još jedan od poklonika dobre muzike i vrhunski šahista. Na repertoaru smo imali, uglavnom, Atomce, Čorbu... Glavni hit je bio "Lutka sa naslovne strane".
Kasnije je došlo do "kadrovskih" i koncepcijskih tumbanja u bendu...
- Grupu napušta Joca, a na njegovo mesto uskače Ivica Fajht - Twist (pamtimo ga kao još jednog gosta ove rubrike - momentalno nastanjen na Bahreinu). NJegovim dolaskom radikalno menjamo stil - od žustrog zvuka, prelazimo na mekši, skoro baladni način izvođenja, a time i novo, adekvatno ime - "Aleluja". Naziv je ponikao jednom zgodom, kada smo se našli impresionirani crkvenom muzikom, te smo na taj način i slamali tabue, jer se zna koliki je jeres predstavljao odlazak u crkvu.
Twist je bio izuzetan tekstopisac, i kasnije, na mnogim gitarijadama osvajamo pregršt nagrada, najviše iz te oblasti stvaralaštva.
Bilo je mnogih nastupa po okolini. Pogotovo, se pamti gitarijada u Karlovcu, već opisivana u na stranicama ove rubrike...
- Kada sam, se čitajući ove novine podsetio tih dana, shvatio sam da iz ovog ugla, iz ove sterilne sadašnjosti, to zvuči naučno-fantastično. Takvo druženje, po nekoliko dana bez prekida, danas deluje, čak i fizički neizdrživo. Pamtim i naše nastupe za 1.maj, kada se posle obavezne radne akcije, pripremanja raznih špecija, celodnevnog kulturno-umetničkog programa, sve završi našom svirkom sa balkona Doma kulture i, potom, akustičnim matineom u parku! Ma, živelo se rokerski. Neretko sam to, teško mogao da objasnim zabrinutom ocu, pa sam odistinski postajao odmetnik, snebivajući se od jednog, do drugog "utočišta"...
Priseća se Arsa i malih anegdotica...
- Vežbamo mi tako u Domu kulture na spratu, po našem običaju, sa puno temperamenta, a Andrija, koji je svirao bas, nikako da uđe harmoniju. Nije mu baš bio dan. Neko mu dobaci da "uradi" nešto sa gitarom. Na njegovo pitanje - Šta? - začu se - Pa, baci je kroz prozor! - Ni pet, ni šest, Andrija zafrljači kroz otvoreni pendžer instrument, tek par dana star! S druge stane, posle savake legendarne pančevačke gitarije pobednici, a i ostali raspoloženi, imali su obavezu na nudističko kupanja u, tada, pristojno čistom, Tamišu!
Stigla je vojska, samim tim raspada se i bend. Skupljali su se tek povremeno, da ih mine želja... Arsa je bio je "primeran" vojnik, dobar strelac i član garnizonskog orkestra.
- Posle odsluženja JNA, nastavio sam da se bavim "lupanjem" sa manje ili više uspeha. Svirao sam sa mnogim pančevačkim grupama - "Ledeno doba", "Aleksandrija", "Nova Amerika", po mnogim festivalima i žurkama. Dolaskom ratnog vihora, pristigli su i svi oni "ružičasti" zvukovi. Hteo, ne hteo, posle raznih ovih-onih šljaka, shvatio sam da su, ipak, bubnjevi moj poziv, pa sam morao da pravim "pakt sa đavolom" i zasviram turbo narodnjake.
Danas Arsa sve radi, samo da zaradi. Praši sve "od Silvane, do Nirvane". Ali, žal za dobrim vremenima, nikako da usahne. Čuvši za osnivanje Kreativnog kulturnog kluba, oduševljeno je poželeo da da doprinos i pomogne u realizaciji takve ideje.
- To je ono pravo, ja sam presrećan da će naše mesto imati takav prostor. Pomoći ću svim srcem, kroz rad u pripremanju programa i osnivanju ritam i dramske sekcije. Jedva čekam da klinci, makar malo, naslute duh dobrih vibracija u kojima se nekad uživalo. Možda, ipak, dolaze neki lepši dani...
Kako stvari stoje "raspevani odmetnik" će se predati, tek, kad i poslednja nota dobre volje ugine, kao što kaže njegov idejni otac, Džim:
"When the music over…"