Jednom davno, živele u dve devojčice Suzana i Slađana, koje su volele da se igraju zajedno i da istražuju jednu šumu.

            Jednog sunčanog dana, devojčice su odlučile da istražuju šumu. Tako su nalazile razno cveće, biljke i životinje. Polako i lagano su šetale sve dok nisu naišle na jedno debelo drvo. Na tom drvetu su pronašle pauka koji svetli. Pauk im se predstavio kao Božo. Rekao im je da je on pauk koji ispunjava želje. Suzana je pauku tražila kraljevsku haljinu, a slađana čarobni štapić. Pauk im je ispunio želje, a devojčice su ga pitale da budu prijatelji. Božo je to naravno prihvatio, a devojčice su srećne otišle kući.

            Budite radoznali kao ove dve devojčice jer će vam se ostvariti barem jedna želja.

Dunja Veličković 5/3

Usud

Da li nam je sudbina već zapisana?

            Ponekad se pitam da li nam je sve sto se dešava već negde zapisano. Kao u nekoj velikoj knjizi života. Ili, pak, imamo moć da sami biramo svoj put, ili je pripovetka “Usud“ zaista stvarna. Možda smo se rodili u nekoj od tih noći. Neko u onoj prvoj noći u onoj srećnoj, a neko u onoj trećoj, u nesreći i patnji.

            Čvrsto verujem da nam je sudbina zapisna. Možda ne kao u “Usudu“, ali na neki način jeste. Naravno da postoje stvari  koje ne možemo primetiti, koje nisu deo nas. Na primer, nismo mogli da biramo gde i kad ćemo se roditi, ko će nam biti roditelji i slično, već nam je to odredila sudbina. Ono što možemo da biramo jeste, da li ćemo se obrazovati i čime ćemo se baviti. Možemo da biramo kojim ćemo putem poći i koje ćemo stvari vrednovati i čemu ćemo se posvetiti. A možda nam je i to zapisano.

           Ovo je opširna tema i ovo može biti priča bez kraja i početka, ali bilo da nam je sudbina zapisana ili ne, naše je da postanemo dobri ljudi, da u svetu vlada mir i uzajamno poštovanje i bilo  da nas je sudbina i bilo da smo se rodili u sreći  ili patnji ponosno i hrabro nosimo svoj krst koji nam je Gospod podario.                               

Milica Đokić 8/1

LJubav bez kraja

LJubav bez kraja je nešto

što nema granicu, nema okvira.

To znači ne samo da kažeš

nekog da voliš beskrajno

viči i da dokažeš,

ne samo rečima  već i delima.

Kada bi zbog nekog preplivao

sedam  mora i osvojio sedam gora.

To je prava i istinska ljubav.

Nikolija Ivković 7/1

Najhrabriji vitez

            Jednom davno, preko sedam gora i preko sedam mora,  živela su tri brata. Najstariji se zvao Stena, srednji Ratnik, a najmlađi Plašljivko. Jednog dana princezu je oteo zmaj, a tri brata su to videla i krenula za njim.

            Nije dugo prošlo da naiđu na prvu prepreku - reku. Uskočili su u reku srednji je  potonuo, Plašljivko je uskočio za njim iako se svega plašio. Ratnik je rekao da ne može da nastavi. Stena i Plašljivko su nastavili, a nije dugo prošlo, naišli su na drugu prepreku. Prelazili su preko brda  i Stena  je pao i povredio nogu. Plašljivko mu je pomogao. Stena je rekao da nastavi bez njega  i da može on to... Došao je do zmajevog  gnezda, popeo se uz konopac i video princezu i zmaja kako spava. Ušao je u zmajevo gnezdo, ali se zmaj probudio. Zmaj i Plašljivko su se borili. Plašljivko je na kraju pobedio zmaja i spasio princezu. Plašljivko i princeza su se venčali.

            Čak i najplašljiviji čovek može da bude i najhrabriji! To što si najmlađi, ne znači da ne možeš da budeš i najveći heroj!

Ognjen Spasić 5/3

Devojke i vilenjaci

            Bilo je to nekada davno, kada su devojke upoznale vilenjaka. Bile su dve lepe devojke.

            Svaki dan su imale neku avanturu. NJih dve su se volele kao rođene sestre. Ova priča počinje ovako… Devojke su bile siromašne. Radile su za zlu vešticu, a da nisu znale da je loša. Jednog dana veštica je htela da ih se otarasi. Rekla im je da odu i da se ne vrate  dok ne pronađu čudna stvorenja. Šetale su i šetale dok nisu dok nisu naišle na selo vilenjaka. Bile su začuđene šta su našle. Bilo je čak tri slična sela. Devojke su htele da se upoznaju sa nekim vilenjakom. Kada su srele nekog vilenjaka, pitale su ga kako se zove. Rekao im je da se zove Blizanac. Začudile su se kako se zove. Objasnio im je zbog čega se zove Blizanac. Zvao se tako što je stvarno blizanac. Kada su shvatile rekle su mu da može da ih zove kako hoće.

            Zanimalo ih je selo pa su pitale da li može da im pokaže selo. Pokazao im je i upitao odakle su došle. Baš u tom momentu su se setile, šta je veštica rekla. Zamolile su da im pokaže čudna stvorenja. Rekao im je da ne paniče da je on čudno stvorenje. Nisu htele da ga uzmu, ali je on insistirao. Odnele su ga veštice. U šoku veštica je htela sve. Tužno su otišle da im to saopšte. Sigurni i hrabri vilenjaci su krenuli sa njima. Zajedno su stigli kod veštice. Bila je presrećna. Jedan vilenjak je mogao da se preobrazi u ljude. Da se spasi pretvorio se u čuvara. Svojim golim okom je to veštica videla. Pustila je ostale, a njega ostavila. Htela je njegovu moć. Pametni vilenjak je smislio plan. U planu je bilo da  Blizanac svima napravi blizance, pa čak i devojkama . Kada je to Blizanac učinio plan je krenuo. Blizanci su krenuli, a pravi su se sakrili. Blizanci su naveli vešticu u njenu prostoriju. Rekli su joj da sačeka, pa su izašli i zaključali je. Blizanac je sve vratio u normalu.

            Tako su vilenjaci i devojke uspeli da žive srećno. Vilenjaci su im napravili i uredili kuću. Hranu su doneli i živeli srećno do kraja života.                                   

Dunja Minić 5/3