Moja mama je talentovana za mnoge stvari i toliko sposobna čak i za “muške“ poslove. Najviše voli da pravi lepe stvari. Ona staro i ružno pretvara u lepo. Ne mogu da kažem da se slažemo jer ona zahteva stari koje samo meni odgovaraju, ali posle se setim kako ona mora da radi poslove koje ne voli, pa mi bude žao što smo se svađali. Kada sam bio mali, bio sam mnogo vezan za nju. Spavala je sa nama i pričala nam je priče iako je bila toliko umorna da bi ponekad zaspala u toku priče.

            Mnogo volim svoju majku jer je ona za mene najvažnija osoba na svetu. Jedna je majka.

Vuk Jovanović 7/2

* * *

            Kada kažemo reč majka, svako pomisli na svoju majku. Naše majke su i naši heroji.

            Moja mama je veoma vesela, draga, zanimljiva zabavna osoba pa je zato mnogi ljudi vole. Uvek je tu da pomogne drugima u nevolji, da ih posavetuje i ohrabri. Moja mama me je uvek učila lepom vaspitanju, da budem brižna, pažljiva i dobra prema ljudima. Takvi heroji se retko nalaze. Ona me čuva kao malo vode na dlanu i za sve moje probleme ima najbolje rešenje. Ona najviše voli da provodi vreme sa tatom i sa mnom. Veoma je skromna. Na primer, moj tata i ja joj za svaki 8. mart kupimo nešto prelepo. Pored toga, napravim joj buketić cvetića koji je njoj najdraži poklon na svetu. Ona je vrlo pažljiva. Svako jutro ona prva ustane, spremi se za posao, napravi mi sendvič, spremi mi šta ću da obučem i poljubi mog tatu i mene.

            Ona je za mene najbolja mama Univerzuma. Osoba koju niko ne može da zameni, osoba koju tata i ja volimo najviše na svetu i koju ćemo najviše voleti do kraja života.

Anđela Ivković  7/2

Nedostaješ mi

            Moj deka je bio najdivniji čovek kojeg sam poznavala.  Bio je nežan, nasmejan i uvek je znao kako da me uteši i usreći.

            NJegov osmeh je bio topao, a oči one najlepše i najtoplije na svetu. Uvek su sijale od ljubavi i dobrote. Voleo je da se šali i nikada nije bilo dosadno u njegovom društvu. NJegov osmeh je bio zarazan, a svaki razgovor sa njim bio je ispunjen vedrinom. Bio je debeljko, što ga je činilo još simpatičnijim i uvek sam se osećala sigurno u njegovom zagrljaju. NJegove ruke su bile mekane i jake u isto vreme, uvek spremne da me zagrle i zaštite. Najlepše uspomene iz detinjstva su vezane za njega. Učio me je kako da budem čovek, kako da volim ljude i kako da u svemu pronađem radost. Kada god bih bila tužna, znao je pravu reč ili šalu da me oraspoloži. NJegovo prisustvo je bilo kao sunce u mom životu - uvek toplo, uvek sjajno.

            Otišao je, ali ga osećam u svakom vetru, u svakom sunčevom zraku, u svakom osmehu koji podelim sa drugima. Nedostaje mi svaki dan ali znam da je negde gore, još uvek nasmejan i ponosan. Čuva me, baš kao što je to radio dok je bio ovde.

Jovana Eror 7/2

Pismo

            Draga nastavnice istorije,

            Ovo pismo pišem sa dubokim poštovanjem koje osećam prema Vama. Reči koje Vam sada upućujem nosim u srcu već dugo, ali nikada nisam pronašla način da Vam kažem koliko mi značite i koliko se ugledam na Vas.

            Vi niste samo nastavnica. Vi ste uzor, način na koji prilazite svakom učeniku sa toplinom i strpljenjem ostavljaju me bez daha. Vaša smirenost snaga i znanje inspiracija su mi svakog dana. Kada pogledam kako se posvećujete svemu što radite, osećam kako se u meni budi želja da budem poput Vas. Divim se Vašoj upornosti i ljubavi prema svom poslu. Ponekad zamišljam sebe u budućnosti i mislim o tome kakva osoba želim da budem. Odgovor je uvek isti, želim da budem kao Vi. Želim da imam Vašu mudrost, strpljenje i neiscrpnu ljubav.

            Hvala Vam što ste takvi kakvi jeste. Hvala Vam što ste mi pokazali da bit jak, ne znači skrivati svoje emocije, već ih podeliti sa drugima. Hvala Vam što ste me naučili da je svaka prepreka prilika za rast i da snovi mogu postati stvarnost ako im posvetimo srce.

            Sa puno ljubavi, Vaša učenica,

Nevena Sančanin 6/2

Proleće, novi početak

            Proleće je najbolje godišnje doba, ne zato što sam se rodio na proleće nego zato što počinje cveće da cveta, životinje da izlaze. Lepo je vreme, može da se izlazi. U proleće je uvek najlepša radost. Kada biljke uvenu i osuše, kada je uvek loše vreme, kada svet postane unutrašnji, kada niko ne izlazi i sve ostalo, proleće napravi novi početak i sve popravi. Tada je vreme uvek najlepše, nije ni previše hladno ni previše vruće nego je sve u sredini, proleće se mnogo razlikuje od drugih doba zato što počinje srećno vreme sa najviše procenata radosti (može da se nađe sladoled, da se izlazi na terasu i sve ostalo). Proleće je novi početak zato što sve obnavlja i popravlja, zato je proleće najbolje doba.

            Moje mišljenje za proleće je da bi trebalo uvek da ljudi spreme da naprave jedan poseban dan za proleće kada prvi cvet procveta, taj dan bi se zvao kao i normalno - Dan proleća i da u centru grada naprave festival za proleće i da ga okite sa cvećem ali ne pravim nego plastičnim (zato što i biljke imaju prava na život) i da dodaju ukrase koje imaju veze sa prolećem i da se okupe ljudi da gledaju prvi cvet koji će procvetati i onda da ga ukrase da mu daju ime i da ga uslikaju za uspomenu godišnjeg prvog cveta i naravno strogo da ga zaštite i da se brinu o njemu.

Andrija Đinga 8/3