U mnogim delovima sveta, prisutnost pasa lutalica predstavlja ozbiljan problem s kojim se suočavaju zajednice. Iako su mnogi psi prijateljski raspoloženi i dobroćudni, nekontrolisana populacija pasa lutalica može predstavljati značajnu opasnost za ljude, druge životinje i opštu sigurnost zajednice. U nastavku ćemo razmotriti neke od glavnih opasnosti koje proizlaze iz prisustva pasa lutalica.

            Fizički napadi: Psi lutalice koji su izgubili poverenje u ljude ili su bili izloženi zlostavljanju mogu predstavljati pretnju  fizičkoj sigurnosti. Takvi psi mogu biti agresivni i mogu da napadaju ljude, posebno decu koja se često nalaze na meti zbog svoje veličine i ranjivosti. Fizički napadi pasa lutalica mogu rezultirati ozbiljnim povredama ili čak smrću.

            Širenje zaraznih bolesti: Psi lutalice često nisu podvrgnuti redovnoj veterinarskoj nezi i nisu vakcinisani protiv raznih zaraznih bolesti. To znači da mogu biti nosioci bolesti poput besnila, parazita poput buva i krpelja, kao i drugih bakterijskih ili virusnih infekcija. Kada dođu u kontakt s ljudima ili drugim životinjama, postoji rizik od prenošenja tih bolesti, što predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju zajednice.

            Ugrožavanje životinjskog sveta: Psi lutalice mogu imati negativan uticaj na lokalnu faunu. Lovom ili napadima na divlje životinje, mogu dovesti do smanjenja broja vrsta i narušavanja prirodne ravnoteže. Osim toga, psi lutalice mogu biti nosioci bolesti koje mogu preneti na druge životinje, što dodatno ugrožava njihovu populaciju.

            Narušavanje javnog reda i mira: Prisustvo pasa lutalica u javnim prostorima može izazvati strah i nelagodu među ljudima. To može uticati na njihovu slobodu kretanja i narušiti osećaj sigurnosti. Deca, starije osobe i ljudi s određenim fobijama mogu se posebno osećati ugroženo, što može dovesti do negativnih posledica na njihovu psihološku dobrobit.

Šta činiti?

            Kako bismo se nosili s opasnostima koje proizlaze iz prisustva pasa lutalica, važno je poduzeti odgovarajuće mere za zaštitu zajednice i osigurati sigurnost svih građana. Važno je shvatiti da je rešavanje problema pasa lutalica dugoročni proces koji zahteva saradnju svih članova zajednice, lokalnih vlasti, organizacija za zaštitu životinja i građana. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati sigurnost i dobrobit svih, kako ljudi tako i životinja

            Nažalost, u nekim slučajevima može doći do zloupotrebe azila za pse lutalice. Azili za pse lutalice su institucije koje pružaju privremeni smeštaj i zaštitu napuštenim ili izgubljenim psima s ciljem pronalaska trajnih domova za njih. Međutim, postoje situacije u kojima se azili nepravilno koriste ili zloupotrebljavaju. Evo nekoliko primjera zloupotrebe azila za pse lutalice:

            Neadekvatna nega i zaštita: U nekim slučajevima, azili mogu biti pretrpani ili imati nedostatak osoblja i resursa, što rezultira neadekvatnom brigom za pse. To može uključivati nedostatak hrane, vode, veterinarske nege i higijene, što značajno narušava dobrobit pasa.

            Nehuman tretman: Postoje situacije u kojima se psi u azilima mogu izložiti nehumanom tretmanu, uključujući zlostavljanje, zanemarivanje ili fizičko nasilje od strane osoblja azila. Ovakve situacije predstavljaju ozbiljno kršenje prava životinja i moralnih načela brige i nege za njih.

            Nelegalna trgovina: Neki azili mogu biti uključeni u nelegalnu trgovinu pasa, uključujući prodaju pasa za uzgoj, eksperimentiranje ili borbe pasa. Ovo je ilegalna praksa koja ne samo da šteti psima, već i dovodi do ozbiljnih problema u vezi s dobrobiti životinja.

            Nedostatak transparentnosti: U nekim slučajevima, azili za životinje mogu biti nedovoljno transparentni u pogledu svojih postupaka, finansija ili uslova u kojima psi borave. Nedostatak transparentnosti otežava praćenje rada azila i sigurnost da se psi tretiraju na odgovarajući način. Neophodno je rasvetliti takve slučajeve.

Loš primer iz našeg kraja

            U Starčevu postoji privatni azil za pse koji je otvoren pre nekoliko godina. Nalazi se u Jesenjoj ulici. Otprilike u isto vreme naša lokalna zajednica postaje izložena češćem prisustvu pasa lutalica, a prijave o ujedima i napadima pasa postaju mnogobrojne. Neretko se u istom kvartu u kome se nalazi azil, ali i u okolnim ulicama, mogu uočiti grupe pasa. Po svedočenju meštana često se mogu videti i automobili koji na momenat zaustave i iz kojih izađe pas, automobil potom ode, ali pas ostane. Takvi psi,  uglavnom, ne završe u azilu nego postaju ulični psi.

            Nedavno se dogodio incident u kome je učestvovala upravo vlasnica starčevačkog azila Tatjana Stana. On ilustruje na koji način se pojedini azili odnose prema životinjama, ali i prema lokalnoj zajednici. Tatjana Stana je primećena kako sa hlebom u ruci tumara parkom i mami pse u blizini dečijeg igrališta na Trgu neolita, ”da ih nahrani”. E, sad... Zar ne treba, kao osvedočeni borac za dobrobit životinja da ih prihvati, odvede i zbrine u svom azilu? Da ih nahrani i napoji na odgovarajući način? Valjda se zato otvara devizni i dinarski račun koji se nudi po svojim društvenim mrežama...

            Inače, na informacionoj tabli  kraj  igrališta jasno je naznačena zabrana dovođenja pasa na dečije igralište koje je namenjeno deci predškolskog uzrasta i na kome se okupljaju majke sa malom decom. Nakon upozorenja ona je negodovala, a ušla je i u verbalni duel sa građanima koji su tu zastali. Iste večeri oglasila se na svojoj Fejsbuk stranici otvorivši prostor za “rad“ svojim istomišljenicima. Kakav rad, saznaćete u nastavku teksta.

Lečenje frustracija na Internetu

            Drugi deo ove priče je upravo bolesno maltretiranje takozvanih zaštitnika životinja. Prateći moderne trendove neki su u “zaštiti“  pasa pronašli izvanredan biznis, oni drugi način da zaleče svoje frustracije i socijalizuju se, a neki, pak, da se odmore od lekarske šifre. Ukoliko se u sajber prostoru oglasite u kontrasmeru njihovog viđenja sveta tipa “hodi mami kuco“ i ako želite da zaštitite decu od potencijalno agresivnih pasa, tada  postajete neprijatelj i bivate izloženi uzmemiravanju najgore vrste. Ti ogavni monstrumi su u stanju da šalju najgrđe poruke putem društvenih mreža (redakcija poseduje takve poruke upućene autoru teksta i spremna je da ih predoči, ali zbog uznemirujućeg sadržaja za sada ih nećemo objaviti). Sve to verovatno rade zbog broja pregleda objava i eventualnih uplata sponzorstava svojim udruženjima i azilima. Običan svet je zgrožen, sklanja se od takvih i ne ulazi u rasprave. Ali, zar treba da pustimo ovu agresivnu manjinu da nam drži lekcije i postavlja svoja pravila? Ne. Moramo se suprotstaviti svakoj nenormalnosti.

            Gori od onih koji leče svoje bolesne frustracije pretećim porukama jesu inspiratori takvog ponašanja. Uglavnom su to instagram stranice raznih “udruženja za zaštitu životinja“ ili svakojakih azila. Naizgled su anonimni, ali se lako dođe do stvarnih autora. U ovoj turi uvreda i pretnji koju je izazvala fejsbuk-objava Tatjane Stane, u kojoj je iznet čitav niz proračunatih neistina (o tome kako je godinama izložena napadima našeg lista (!?) i “uroti“ protiv pasa koju predvodi potpisnik ovih redova i slično), najpre se u hajku uključila Anita Mitrović Đukić iz udruženja “Kućica za spas“ iz Jagodine, a potom i udruženje iz Aranđelovca koji vodi Ivan R. Ivanović. Pratioci njihovih društvenih mreža slali su najgrđe pretnje.

            Treba istaći da svi oni imaju nešto zajedničko, nešto što ih demaskira - nude devizne i dinarske račune za uplatu donacija. Za šta? Da li taj novac stiže tamo gde ga neko meko srce uplati? Ne znam, videćemo.

            Njihov sistem funkcioniše tako što se označi meta, a onda se solidarno dele objave putem društvenih mreža gde se uključuju verovatno i instrumentalizovani pratioci i “lažni profili“ i počinju napadi, pretnje i uvrede. Ne preza se da se preti prebijanjem i silovanjem dece (!?) zarad “zaštite“ kuca. Pitanje je da li su oni koji administriraju takve internet stranice, Đukić i Stana, svesni da se izlažu tome da vrlo lako mogu postati inspiratori teških krivičnih dela? Kao i za lažno prijavljivanje, čemu su skloni.

            U pitanju su obične kukavice. Ali zabrinjava i rastužuje kad zapravo vidite koliko su takvi ljudi ostrašćeni i koliko ispred svega stavljaju patološku potrebu da “zaštite“ životinju. A “štiteći je“ ne prezaju da na najodvratniji način prete ljudima i deci. To nije empatija, pre je dijagnoza.

Petar Andrejić

Autor ovog teksta veliki je ljubitelj životinja. U svom dvorištu u Ulici Moše Pijade ima kucu koju je udomio pre nekoliko godina iz pančevačkog azila. Njegovim ćerkama, Jani i Maji, pored psa Lajoša, u dvorištu društvo prave i dve mačke

Info-tabla kraj dečijeg igrališta na Trgu neolita na kojoj je naznačeno da nije dozvoljeno, između ostalog, dovoditi pse na igralište (fotografija levo); Tatjana Stana priziva pse na igralište verbalno i gestikulacijom (desno)

Anita Đukić: Smetaju joj oni koji brane decu od pasa?

Pokušali smo u nekoliko navrata da dobijemo izjavu Anite Đukić iz “Kućica za spas“ iz Jagodine, ali u tome nismo uspeli. Najverovatnije je da ćemo direktno postaviti pitanja prilikom konferencije za medije koja će biti organizovana u Jagodini na temu maltretiranja od strane “zaštitnika životinja“.

(Anita Đukić, Foto: Jutjub)

A najpre ono - da li se oseća inspiratorom pretnji prebijanjem, ubistvom i silovanjem koje dolaze sa stranica kojima Anita Đukić ili neko u njeno ime administrira. To smo hteli da pitamo i Tatjanu Stanu, ali nismo stupili u kontakt jer su ispred njene kuće psi koji nam nisu dozvolili da priđemo.

U vreme zaključenja ovog broja našeg lista dogodio se još jedan incident sa psima lutalicama. Naša sugrađanka Rada Savić oglasila se putem Fejsbuka: “Juče oko 18:30 sati zadobila sam tešku povredu. Napali su me psi lutalice u Baštenskoj ulici dok sam vozila bicikl. Polomila sam nogu... Ovim putem želim da dam do znanja da treba nešto da se preduzme, nisam jedina koje su psi napali“ - stoji u objavi naše sugrađanke.