Ona je rođena u Omoljici 1989. godine. Ima četiri sestre i dva  brata sa kojima je u sjajnim odnosima. Ona ima dugu braon kosu koja na njoj izgleda božanstevno i tamnoplave oči koje jednim pogledom mogu da otope ceo svet. Ima bele blistave zube, a visoka je 1,65cm. Iste smo visine, ali uskoro ću je prestići. Jedina stvar koju ne volim kod nje je to što celu platu potroši na mog brata i mene, a sebi retko kad nešto kupi. Svakoga dana kada dođem iz škole, čim čuje da su se vrata otvorila pohita mi u zagrljaj. Kad god joj kažem da mi nešto treba idemo zajedno,  najčešće u Pančevo, da to i kupimo. Nikada nisam videla da neko kuva bolje od nje. Zajedno spremamo razna jela i poslastice. Ona ima svoju svesku u koju od malena zapisuje recepte za kolače.   Odgajila je mog brata i mene, i mnogo sam joj zahvalna. Svakog dana me pita šta mi nije jasno oko škole i pojasni mi. Veoma je pametna i šaljiva. Plaši se mačaka. Od malena se plašila da je mačka ne ujede ili ne ogrebe, ali moja baba nam je donela jednu sivu macu sa plavim očima, pa ju je moja mama razmazila i nije se plašila nje, ali svih ostalih jeste. Stalno me savetuje i priča razne priče šta joj se desilo u toku dana. Zajedno volimo da igramo društevene igre i da crtamo. Kada sam u njenom prisustvu osećam se otvoreno, moćno kao da mogu sve da joj kažem.

            Mama mi je najbolja i najlepša ličnost koju volim i voleću je do kraja svog života.

Sanja Juga 6/1

Stranica mog dnevnika...

            Dragi dnevniče, danas ću opisati jednu predivnu noć u Beogradu. Bilo je hladno popodne u januaru, moja porodica je odlučila da ostatak dana provedemo na Božićnom sajmu u “Beogradu  na vodi“.

            Sedela sam sama u sobi sa upaljenom muzikom kada je mama ušla  u sobu i rekla mi da idemo na Sajam. Znala sam o čemu se radi jer sam čula mamin i kumin razgovor o tome kako ćemo,  možda zajedno, otići tamo. Prikrila sam sreću dok mi je ona nije rekla. Čula sam mnogo lepog o tome, a najviše sam iščekivala klizalište. Kada smo konačno stigli, dočekao nas je  predivan rozikasto-žuti zalazak Sunca. Stajali smo na maloj platformi i posmatrali taj prelep prizor. Napokon smo otišli  i na sam Sajam.  Ta ukrašena božićna šuma u meni je probudila malu devojčicu koja  jedva čeka praznike. Šetali smo čarobnim stazama koje vode u beskraj lepih uspomena. Našli smo ležaljke koje su poređane oko vatre, seli  smo i čak dobili ćebe i toplu čokoladu. Ugledala sam klizalište kojim se obilazi cela šumska Nedođija. Volim da klizam, ali tamo je bilo svega  hiljadu ljudi, a ne podnsoim gužve. Kuma je preporučila  da umesto toga odemo u tržni centar, gde smo se takođe lepo proveli.

            Ovaj dan ću pamtiti po širokom osmehu koji je sve vreme bio na mom licu. Božić mi je omiljeno doba godine i volim da ga provodim sa porodicom.

            Do sledećeg događaja,

Lara Draguša 7/1

Moj mali raj

            Kuća u kojoj živim sa svojom porodicom ima dosta mesta za sve nas. Moj mali raj se nalazi na putu ka potkrovlju i tamo volim da provodim većinu svog vremena.

            Svakog jutra sunčevi zraci obasjaju moj kutak. Moj kutak nije baš nešto veliki, ali to nije važno, jer se u njemu osećam sigurno i srećno. Imam mlađeg brata, uz kog je teško naći privatnost, pa sam zato napravila svoj kutak na potkrovlju. Vrlo retko sam tužna ili se naljutim pa u kutak idem da crtam i slikam pošto mi je to najdraži hobi. Od malih nogu volim da crtam i veoma sam kreativna, pa sam odlučila da napravim svoj kutak. Tamo sam donosila svakakve papire i flomastere, a najbolje od svega je to što se tamo nalazi frižider u kom se nalaze sokovi, grožđe, slatkiši i još mnogo toga. Čak je i moja mlađa sestra od tetke počela da provodi vreme tu, nekad je sama, nekad sam i ja sa njom. Nas dve se, inače, igramo barbikama ili crtamo neke nepostojeće likove. Tamo radim domaći zadatak, slikam i učim, a ponekad pročitam neku knjigu u slobodno vreme.

            Izabrala sam to mesto na potkrovlju jer je tamo tiho i nema nikoga da me ometa. Sviđa mi se to mesto i mislim da bi se i drugima svidelo.

Lenka Gojković 6/1

Na pustom ostrvu

            Trenutno se nalazim na pustom ostrvu i sedim na pesku, pored čiste vode, a svuda oko mene su palme.

            Sedela sam tako i razmišljala šta bih mogla da radim, a onda sam se setila da bih mogla da isečem jednu palmu i tako napravim mali brodić kako bih se provozala morem i tražila školjke. Nakon puno truda, a više umora, napokon sam uspela. Sela sam u čamac i otišla čak do bova, i spustila sam desetak kamenčića koji su bili prikačeni za kanap i služili kao sidro. Kada sam se vraćala počinjao je da pada mrak pa sam prikupljala grančice za vatru na kojoj bih ispržila svoju hranu. Tada sam postavila šator u kome bih spavala. I tako bih ja provodila dane na pustom ostrvu. Nije lako preživljavati.

Maša Petrović 5/1

Zavičaj

Zavičaj je mesto

gde svi ljudi dolaze često.

To ti je mesto

koje se ne zaboravlja lako,

mesto iz koga si se mako.

Mesto koje će ti uvek

ostati u srcu,

to je mesto gde si

prvi put dobio macu.

Mesto iz koga si

stasao u pravog čoveka

pa se vraćaš tamo

negde iz daleka.

Zavičaj će uvek ostati

upamćen u najlepšem svetlu

dom je tamo gde si se prvi put uhvatio za metlu.

Može još da se nabroji

jer zavičaj je najbolji.

Anđela Popadić 6/2