Drugi arheolog, tačnije arheološkinja Narodnog muzeja u Beogradu koja je vršila istraživanja na lokalitetu Starčevo-Grad 1969/70. godine, opet sa kolegama iz SAD, bila je Draga Garašanin koja je napisala i doktorsku disertaciju na temu starčevačke kulture.

            Danas, 55 godina kasnije, starčevački muzej je imao  priliku da ugosti novu generaciju arheologa Narodnog muzeja Srbije, ovog puta predvođenih Andrejom Starovićem, višim kustosom Narodnog muzeja Srbije. Oni su nešto više od dve nedelje vršili istraživanja na teritoriji našeg grada, a pomagalo im je dvoje studenata arheologije. 

            Jedan od povoda je izgradnja obilaznice Bubanj Potok - Vinča - Starčevo, a po zakonu Republike Srbije pre bilo kakvih infrastrukturnih radova neophodno je da arheolozi dođu da obave ono što najbolje znaju da bi dali “zeleno svetlo“ putarima da nastave svoj posao.

            Ekskluzivno za čitaoce “Starčevačkih novina“ arheolog Andrej Starović i kolege iz njegovog tima otkrili su šta su  pronašli na lokalitetima kod Starčeva, Omoljice, Vojlovice i Banatskog Brestovca krajem oktobra i početkom novembra i koliki to ima značaj za njihova dalja  istraživanja.

            Andrej Starović, viši kustos Narodnog muzeja Srbije i rukovalac Zbirke za stariji neolit, kaže:

            - Na moju veliku sreću i zadovoljstvo pokrenuli smo iznova istraživanja neobično važnog arheološkog lokaliteta Starčevo-Grad, sedamnaest godina nakon onoga što je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva, a kada je reč o Narodnom muzeju Srbije poslednja istraživanja na terenu su rađena još  1970. godine, dakle pre 55 godina. Potpuno je bilo jasno i pre tri godine, kada sam završio obradu materijala sa starih iskopavanja iz 1930-ih i 1960-ih godina, za koji se smatralo da je izgubljen trajno, da je Starčevo prebogato ne samo neolitskim nalazima već i onima iz drugih perioda praistorije kao što su bronzano i gvozdeno doba, pa čak i iz antičkog vremena i Velike seobe naroda. To je bilo mesto na koje su različiti narodi dolazili i to nije bilo slučajno, da baš tu borave i grade naselja i da svoj život organizuju na tom mestu.

            Bitna stvar je da smo imali veliki problem da sakupimo staru dokumentaciju koja bi nam pomogla da arheološki protumačimo na savremen način, uz moderne tehnologije, kolika je veličina naselja i kako je ono bilo organizovano u ona vremena. To su sve pitanja na koja se pre samo 20 godina nije moglo pouzdano odgovoriti, ali sada raspolažemo čitavim setom tehnika koje smo rešili da primenimo na ovim istraživanjima. Jedno od njih je geomagnetsko snimanje površine, gde god je moglo, na ostacima naselja koji nisu “pojedeni“ glinokopima za ciglu. Na moje zadovoljstvo nije mala površina koja je preostala od originalnog lokaliteta. Mi smo snimili nešto više od tri hektara na samom lokalitetu Starčevo-Grad, ali i još jedan lokalitet, koji nije mnogo daleko, i ispostaviće se da je veoma važan za funkcionisanje tog davnašnjeg neolitskog Starčeva. To je lokalitet Sedlar na putu prema Omoljici, na potezu Nadele.

            Zadatak naših preliminarnih istraživanja bio je, ne da odmah iskopavamo, nego da obavimo tri grupe poslova koje smo uspešno završili posle 17 radnih dana. Jedna je bila da terenski istražimo malo širu teritoriju, a to je u proseku 4-5 km, premda smo išli i do Banatskog Brestovca koji je malo dalje, sve idući lesnom gredom koja je nekada predstavljala siguran otklon tla od Dunava, jer sve ostalo je bilo plavna dolina. Tu smo registrovali nekoliko naselja iz tog vremena, novih za nas arheologe. Kolege iz pančevačkog muzeja, Jelena i Voja Đorđević su vredno radili rekognosticiranja tj. ispitivanja i otkrivanja novih lokaliteta još pre više od 15 godina i sabrali ih u knjizi koja se zove “Arheološka topografija južnog Banata“. Mi smo to uzeli kao osnovu i ciljano, fokusirano išli samo na ona mesta koja su nama posebno interesantna. NJih nije toliko mnogo u odnosu na oko 300 lokaliteta, koji su oni pronašli, ali iz svih perioda, a nas su  zanimali neolit i praistorija kojom se moje kolege bave.

            Svako od nas je imao svoj mini-projekat, vezan za “svoj“ period. Kolega Bandović se bavi Keltima tj. mlađim gvozdenim dobom, kolega Mitrović je zadužen za zbirku iz bronzanog doba i to je bio fokus njegovih istraživanja. Ja proučavam stariji neolit, ali i mlađi. Lokalitet Vodice je beskrajno važan jer je na ušću Malog Nadela u Nadel i na tom malom rtu imamo tragove života i neolitskih Starčevaca i poznijih Vinčanaca. Kompletan neolit se odigrao na tom mestu što je retka situacija, a za nas i velika sreća. Pažljivo smo to ispitivali i kolega Jočić nam je iz drona LiDARski snimao, a to je tehnologija koja nam omogućava da sve ono što ne možemo da vidimo svojim očima, on može da “vidi“ na tlu, pa delimično i ispod tla. Ciljana primena tih novih tehnologija je bio drugi zadatak.

            Treći zadatak je bio da se tu započnu nova iskopavanja, ali primenom sasvim novih tehnologija i novim arheološkim pristupom, što je planirano od sledećeg proleća. Tu, na Gradu,  očistili smo jedan zemljani profil jako pažljivo i snimili ga, a biće i nacrtan tehnički što je arheološki značajno. Već su odrađena geomagnetna i druga geofizička snimanja i ocrtava se jedan povelik objekat tj. zemunica. Radićemo lagano i sigurno smo ovde još godinama.

            Dr Jovan Mitrović, viši kustos Narodnog muzeja Srbije i rukovalac Zbirke bronzanog doba, za naš liist kaže:

            - Na poziv uvaženog kolege Starovića imao sam zadovoljstvo da učestvujem na ovom projektu. Ovaj kraj je izuzetno poznat u arheološkim krugovima ne samo kao kolevka starčevačke kulture već i kao kolevka mnogih kulturnih grupa koje potiču iz bronzanog i gvozdenog doba. To su periodi dosta mlađi od neolita. U Omoljici postoji veliko naselje Zlatica, otkriveno nakon Prvog svetskog rata i posle toga iskopavano više godina. Danas je poznato kao “omoljička faza“  vatinske kulture. Između ostalog ja sam tu sa nadom da pronađemo i nekoliko zanimljivih bronzanodobnih i gvozdenodobnih lokaliteta za koje pretpostavljamo da će biti ugroženi izgradnjom buduće saobraćajnice. Prema preliminarnim analizama veoma smo zadovoljni kako je sve prošlo. Nakon obrade celokupnog pokretnog arheološkog materijala koji smo prikupili, kao i posle dobijanja rezultata iz geomagnetnog snimanja, znaćemo tačno na kojim mestima ćemo obratiti posebnu pažnju u budućim iskopavanjima, sve zarad očuvanja i zaštite tih nalazišta pre nego počnu građevinski radovi. Iako je ovo projekat Narodnog muzeja Srbije, svakako ćemo raditi u saradnji sa kolegama iz Narodnog muzeja u Pančevu i lokalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

            Dr Aleksandar Bandović, kustos Zbirke gvozdenog doba u Narodnom muzeju Srbije:

            - Ideja je da se čitav tim Narodnog muzeja fokusira na hronološku oblast svog interesovanja te u tom smislu ja bih se u potencijalu, ako dođe do tih obimnijih iskopavanja u Starčevu, bavio mlađim gvozdenim dobom. U suštini, Starčevo nije interesantno samo kao ranoneolitski lokalitet  koji se tiče prve pojave zemljoradnje i stočarstva, već je interesantno i zato što je jedan od retkih ranolatenskih lokaliteta iz 4. odnosno 3. veka pre n.e, gde imamo potvrđeno prisustvo korišćenja vitla tokom izrade posuda i običaj skeletnog sahranjivanja. U tradicionalnoj arheologiji se to povezuje sa migracijom Kelta. Danas znamo da je priča malo složenija jer neki ljudi su zaista migrirali, ali te velike najezde Kelta verovatno i nije bilo, na način kako je to klasična istoriografija objašnjavala. Nešto je kompleksnija arheološka priča i to su sve pitanja na koja pokušavamo da odgovorimo istraživanjima u Starčevu i videćemo da li će nam ovaj teren reći nešto više o tome. Do sada je malo tragova iz ranog latena. Većina nalaza do kojih smo došli se vezuje za rani neolit, ali sad kad smo pregledali neki deo materijala, postoje nalazi koji definitivno pripadaju latenu. Ovo je površinska kolekcija, a kada dođe do iskopavanja videćemo da li postoje neki objekti. Zato nam je ideja da se finije radi i da se vodi računa o svakom nalazu.

            Igor Vaduvesković, arheolog i doktor medicinskih nauka u svojstvu antropologa Biološkog fakulteta:

            - Ovde sam, pored ostalog, da bih prepoznao kosti ljudskog porekla i to bi bila indikacija da su grobovi negde ispod, u blizini. Pronašli smo jednu ljudsku patelu, kost kolena specifičnu za čoveka, gde se spajaju potkolenica i butna kost. Tako smo utvrdili da će na jednom mestu biti nekropola verovatno iz gvozdenog doba. Na lokalitetu Grad u Starčevu, koji ćemo kopati, ustanovili smo da ima i drugih slojeva pored dva horizonta naseljavanja starčevačke kulture, a to su horizonti naseljavanja iz gvozdenog doba, a verovatno i iz antičkog perioda. U pitanju je jedan složen lokalitet i radujem se budućim iskopavanjima. Mislim da je ovo važan projekat i za vaše mesto, u smislu popularizacije i privlačenja novih turista. To je jako dobro za ovu zajednicu, a i za nauku uopšte. Za nas je to i širenje istraživanja koja već godinama radimo u Donjjoj Branjevini u Bačkoj, gde je pronađena čuvena neolitska figurina Crvenokosa boginja, danas izložena u Narodnom muzeju Srbije. To je deo iste, starčevačke kulture.  Zapravo, mi ne znamo iz prethodnih istraživanja profesora Fjuksa i kasnije naših istraživača koja je najstarija faza naseljavanja na lokalitetu Starčevo-Grad. Nadamo se da ćemo to prevazići sledeće sezone i da će nam upravo ovaj dublji horizont, koji smo videli u proučavanju profila preko puta Rafinerije, otkriti možda i veću starost samog Starčeva, u fazi koju karakteriše tzv. belo kapljičasto slikana keramika. Tako ćemo videti materijalnu kulturu prvih naseljenika koji su došli iz Anadolije na ove prostore.

            Nenad Jočić, arheolog i kustos Narodnog muzeja Srbije, ističe:

            - Bavim se digitalnom arheologijom i moj cilj je bio da sve podatke koje prikupljamo digitalnim metodama obradim i spremim za dalje analize, publikacije i sve ostalo. Radi se o GIS-u (geografskim informacionim sistemima), 3D modelima, LiDAR snimanjima. Ono što je zanimljivo je to, da smo pored Starčeva, o kojem znamo mnogo, jer je istraživano preko sto godina, uspeli da precizno georeferenciramo stara iskopavanja, da ih pozicioniramo geografski tačno gde bi ona trebalo da budu u GIS platformi koju koristimo za objedinjavanje prostornih podataka. Na to ćemo dodatno da povežemo i podatke o lokalitetima koje smo obišli i gde smo potvrdili te periode koji su nam u ovom trenutku zanimljivi, a to je ono što se javlja na samom Starčevu - neolit, bronzano i gvozdeno doba. Ono što je meni zanimljivo jeste međusobni prostorni odnos lokaliteta i to je ono čime pokušavam da doprinesem ovom istraživanju.

            Na poziv Andreja Starovića u ovim istraživanjima su učestvovali i studenti arheologije druge i treće godine Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Stanković i Rastko Marković. U nekoliko navrata na terenu su arheolozima pomagali i Ivan Dobrosavljević i Pavle Mihajlović, studenti iz Starčeva.

Milena Jovišić