Jednog dana kada sam izašao iz škole, iznenada je počela jaka kiša. Nebo se zamračilo, a kapljice su brzo padale. Nisam imao kišobran i brzo sam bio mokar. Bio sam ljut  i iznerviran i mislio sam da će ceo dan da mi bude loš. Stao sam ispod jednog drveta i čekao da kiša stane. Sve je bilo mračno i sivo, a ulica skoro prazna. U tom trenutku sam pomislio da svi imamo loše dane i da nam ništa nije kako treba. Posle nekog vremena je sve slabije padala. Oblaci su polako se razilazili i pojavilo se Sunce. Ubrzo su sunčevi zraci zasijali a na nebu se pojavila i duga. Sve je odjednom postalo veselije i lepše. Tako sam i shvatio da posle svakog lošeg trenutka dođe nešto bolje i lepše.

            Kao što posle kiše dođe Sunce tako i u životu posle nekog problema dođu lepši dani. Zato se treba strpiti i verovati i sve na kraju bude u redu.                                                                                                    

David Vuković 7/1

Na mojoj planeti

            Još od malena gluma je za mene bila ono u čemu sam pronašla sebe. U mojoj glavi dešavaju se razni izmišljeni scenarji kao i zamišljena slika mene u punom pozorištu ljudi. Zamislite samo taj ponos koji osetite kada stotine ljudi dolazi da gleda baš vas,  možda i vašu predstavu koju ste sami svojom maštom smislili. Gluma je jedinstvena jer u njoj možete da se osećate kako želite i da, možda, pokažete ono nešto što krijete duboko u sebi. Znam da se dobar glumac ne postaje preko noći  i da je potrebno dosta truda, inspiracije  i strpljenja, ali od svega je najvažnije imati samopouzdanje.

            Gluma je za mene nešto posebno, iako se njome ne bavim,  ali znam da je to san koji će se godinama ispuniti. Kada bih roditeljima spomenula glumu, oni bi samo započeli drugu temu i to će zauvek biti rebus bez rešenja. Godinama će moja želja za glumom rasti ali se tako i duboko u sebi nadam da ću i osetiti taj ponos i da više neću biti gledalac već glumac.                                                                 

Maša Petrović 7/1

Sve će to narod pozlatiti

            U životu često možemo da čujemo rečenicu “Sve će to narod pozlatiti“. Ona se obično izgovara kada se neko žrtvuje za druge, kada uradi nešto dobro, ali ne dobije odmah nagradu. Takve situacije se često dešavaju u svakodnevnom životu. Na primer, mnogi ljudi rade naporno  i pomažu drugima, a da za to ne traže ništa zauzvrat. To mogu biti roditelji koji se svakodnevno žrtvuju za svoju decu, nastavnici koji se trude da nas nauče nečemu važnom ili obični ljudi koji pomognu nekom u nevolji. Iako se nekada čini da njihov trud prolazi neprimećeno, vremenom ljudi shvate koliko je to bilo važno. Danas se više cene novac i uspeh nego dobrota, trud i poštenje. Ipak, mislim da se prava vrednos čoveka vidi u njegovim postupcima. Kada neko učini nešto dobro, to ostaje zapamćeno. LJudi možda neće odmah reći “hvala“, ali ipak će to zapamtiti.  Zato verujem da ova izreka ima duboko značenje. Ona nas podseća da treba da budemo dobri i pošteni ljudi, čak i kad nam se čini da  to niko ne primećuje. Dobrota i poštenje uvek pronađu svoj put do ljudi.                                                          

Jovana Eror 8/2

Pismo ljubimcu

            Jednog dana htela sam da kupim mačku. Bila je mnogo daleko od moje kuće, pa sam odlučila da joj pošaljem pismo. Jednog petka počela sam da pišem.

            “Draga moja maco, jedva čekam da dođeš u moj topli dom. Da jedeš iz činije u obliku srca, da spavaš u mom toplom krevetu i da se mazimo svaki dan. Imamo veliko dvorište -  odlično je za igru. Imamo i mnogo dobre komšije koji nisu glasni, pa možeš da se igraš u tišini. Obično, kada je 1. maj,  hranimo sve mačke...“

            Zastala sam i malo se zamislila. Mi imamo  psa, a mačke obično ne vole pse. Nastaviću, i nadam se da će doći. “... Imam psa Bruna koji mnogo voli da se igra sa mačkama. Fali mu društvo, mislim da  bi ti bila super društvo! Veoma si razigrana kao on. Bruno je sličan kao ti: braon, zelene oči i razigran je...“

            Mačka mi je vratila pismo i rekla da dolazi sutra. Bila sam presrećna. Čak iako sam imala kuče, nisam odustala od pisma. Trudom i radom sve se isplati.                                                                                                  

Miljana Adamov 5/3

Da li će budućnost imati junake

            Kroz svoju istoriju čvečanstvo je uvek imalo svoje junake. Bili su hrabri, sloni i mudri. Međutim, da li ćemo u budućnosti imati junake?

            Iako se svet neprestano menja, mislim da ćemo u budućnosti ipak imati junake. Verovatno  ne kao u prošlosti, nego ljude koji se bore za nečiji život. U svetu tehnologije brzih promena, junaci će biti  naučnici  koji pronalaze lekove, inženjeri koji stvaraju domove za mlade porodice  i ljudima kojima treba dom. Takođe, i junaci su obični ljudi koji čine male,  a ipak važne stvari. Učitelji koji inspirišu, lekari koji spašavaju živote, volonteri koji pomažu onima u nevolji. NJihova hrabrost  možda neće uvek biti vidljiva, ali će uticaj koji ostavljaju biti dubok i trajan.

            Junaci nisu samo ljudi iz prošlosti. Oni se rađaju u svakom vremenu, pa tako i u budućnosti. Sve dok postoje izazovi - postojaće i oni koji će biti u spremni da im se suprotstave. Zato, možemo da kažemo da će budućnost imati junake.

Hana Ćirković 7/2