-  Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad uređuje se obavljanje delatnosti Centra u vršenju javnih ovlašćenja i to: organizacija, normativi i standardi stručnog rada i sadržaj i način vođenja evidencije o korisnicima i dokumentacije o stručnom radu.

Centar za socijalni rad, u postupku rešavanja zahteva i ostvarivanja pojedinih prava građana od opšteg interesa u socijalnoj zaštiti, izvršava obimne i raznovrsne stručne poslove:

1) Centar donosi odluke o ostvarivanju prava korisnika i pruža usluge korisnicima u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

2) U vršenju javnih ovlašćenja, Centar, kao ustanova socijalne zaštite i kao organ starateljstva, postupa u skladu sa normativima i standardima utvrđenim pravilnikom;

3) U vršenju drugih poslova utvrđenih zakonom, Centar postupa po standardima i normativima koje utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

            U vršenju javnih ovlašćenja, Centar, u skladu sa zakonom, odlučuje o:

1) ostvarivanju prava na materijalno obezbeđenje;

2) ostvarivanju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica;

3) ostvarivanju prava na pomoć za osposobljavanje;

4) ostvarivanju prava na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite;

5) ostvarivanju prava na smeštaj odraslog lica u drugu porodicu;

6) hraniteljstvu;

7) usvojenju;

8) starateljstvu;

9) određivanju i promeni ličnog imena detetu;

10) merama preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.

            Ko su sve korisnici Centra za socijalni rad?

            - Korisnici su različite starosti i grupisani u  kategorije usklađene prema službama. Stoga, izdvajam kategoriju deca i mladi, odrasla i starija lica, materijalno neobezbeđena lica, odrasla invalidna lica. Kada nekome simbolično opisujete Centar rekla bih da je to ustanovu koju čovek može upoznati po rođenju i koja je uz njega i kada čovek premine. Naime, dešava se da već po rođenju imamo decu koja su zanemarena ili ostavljena od strane roditelja ili sve češće da se ne upiše ime deteta po rođenju iz određenih razloge, te kada prođe više od mesec dana, Centar po zahtevu matične službe poziva roditelje da u Centru daju Izjave na okolnosti određivanja ličnog  imena detetu. Tako da dete već tada zakorači u našu ustanovu. Sa druge strane, kada lica ostari, a samo živi i nema nikoga, Centar je taj koji pruža ruku spasa, ukoliko ima saznanja o tom licu da mu je potrebna pomoć ili neka vrsta zbrinjavanja. Kada dođe do faze da lice umire, Centar posreduje prilikom sahranjivanja lica. Tako da je kod nas vrlo životno i specifična je radna klima, jer se tokom dana susrećemo sa različitim korisnicma koji žive sa različitim problemima.

            U okviru rada Centra postoje službe koje rade sa korisnicima. Koje su to službe?

            - Postoje tri službe: Služba za zaštitu decu i mladih, Služba za zaštitu odraslih i starih lica i Služba za pravne poslove (materijalna davanja). Takođe, navela bih i našu odvojenu organizacionu jedinicu, a to je Sigurna kuća. Ona nije u objektu Centra, ali je ista ustanova i organizovana je po principu službe, što znači da ima jednog rukovodioca, stručne radnike i saradnike.

            Kako Centar prati dešavanja u porodici koja ima problem i ko vam pomaže u tome, s kim sve sarađujete?

            - Centar prati porodice koje se iz nekog razloga nađu na našoj evidenciji tako što pruža podršku i održava redovnu komunikaciju i provere od početne do krajnje faze okončanja postuka odnosno problema. Ne možemo da damo jedan generalni okvir već je to u pojedinačnom slučaju. Imamo porodice koje pratimo skoro deceniju, a  imamo i porodice gde ne postoji potreba za više od dva-tri meseca. Svakako poštujemo zakonsku proceduru koja nam Pravilnikom nalaže sačinjavanje Plana usluga čijem sačinjavanju participiraju korisnik, voditelj slučaja, po potrebi i predstavnici drugih institucija. Imamo dobru saradnju sa svim ustanovama i institucijama u lokalu što nam je od najvećeg značaja, a svakako sarađujemo i sa drugim ustanovama u Srbiji. Najčešće su to zdravstvene i socijalne ustanove. 

            Hraniteljstvo je jedna od usluga koju pruža Centar za socijalni rad?

            - Hraniteljstvo za decu i mlade je razvijeno u Centru za socijani rad još od 2003. godine. Trudimo se da prikupljamo potencijalne hranitelje, da organizujemo obuke kako bi ih osposobili da postanu budući hranitelji. Prošle godine organizovali smo i obuku za srodničko hraniteljstvo što mi je posebno drago. To su deca koja su od malih nogu ostala kod srodnika, najčešće babe i dede, zbog zanemarivanja od strane roditelja. Te bake i deke zaista odgovorno prihvate ulogu “roditelja” iako nemaju dovoljno materijalnih sredstava za to. Srodničko hraniteljstvo im omogućava da ostvare materijalnu nadoknadu za potrebe dece. Tu je razlika u odnosu na nesrodničko hraniteljtsvo. Hranitelji imaju i materijanu nadoknadu za brigu o deci, a srodnici samo nadoknadu za životne potrebe deteta. Danas imamo 91 hranitelja i 181 dece i mladih na smeštaju.

            Nedavno ste pokrenuli i novu uslugu, hraniteljstvo za odrasle i stare?

            - Krajem prošle godine, uz podršku Grada Pančeva, pokrenuli smo razvijanje usluge hraniteljstvo za odrasla i starija lica. Ideja o  realizaciji ovog projekta potekla je iz sve češće potreba za zbrinjavanjem starijih lica koja su nepokretna ili ne žele da se smeste u Dom za stara lica. Takođe, imamo i odrasla lica koja imaju neku vrstu invaliditeta, a u deficitu su specijalizovane ustanove za smeštaj u Srbiji. Imajući u vidu da postoji zakonski okvir kojim su propisani uslovi kao i visina materijalne nadoknade za hranitelje kod kojih se zbrinjavaju lica iz ove kategorije, smatramo da treba raditi na promociji ove usluge. U narednom periodu krenućemo sa obilaskom naselja  gde ćemo putem održavanja tribina informisati građane o ovoj usluzi. Da bi neko postao hranitelj potrebno je da podnese zahtev u CSR u Pančevu i da priloži potrebnu dokumentaciju koja je propisana. Primarno je da je budući hranitelj očuvanih psihičkih i intelektualnih kapaciteta, da nije osuđivan niti da se protiv njega vodi bilo kakav krivični postupak. Takođe,  treba da bude stambeno obezbeđen i da ima uslova da prihvati lice o kom će se brinuti. Budući hranitelj će biti zdravstveno osiguran, prijavljen kako bi mu tekao radni staž i imaće novčanu nadoknadu.

            Često se i zaposleni u Centru susreću sa otežavajućim okolnostima u svom radu. Kako se borite s tim?

            - Zaposleni u Centrima za socijani rad se svakodnevno susreću sa novim izazovima i trude se da na adekvatan način rešavaju probleme građana. Rad u takvoj ustanovi jeste specifičan i zato je važno da kod zaposlenih postoji volja i motivacija za rad. Uvek preporučujem novozaposlenima da ukoliko osete težinu posla u toj meri da utiče na njihovo psihičko funkcionisanje i da se ne pronalaze u ovoj profesiji, da ne posustaju i da traže neko novo radno mesto. To jeste bitno, jer dolazi do sagorevanja i neke osobe se teško bore sa tim. Pored same težine posla, postoje pritisci medija i drugih koji osuđuju zaposlene u Centrima iako ne poznaju Zakon o socijalnoj zaštiti i ne znaju koje su sve ingerencije Centra i za šta je Centar nadležan.Trudimo se da svi zaposleni redovno odlaze na seminare i edukacije kako bi proširili svoje znanje, razmenili informacije i sa kolegama iz drugih Centara i to je od velikog značaja. Sem toga u obavezi smo da prikupljamo bodove za licencu koju produžujemo na svakih šest godina.

            Moramo svakako da pomenemo i Sigurnu kuću. Koliko je značajno da u našem gradu postoji ovakvo mesto?

 - Sigurna kuća je kao što sam već navela organizaciona jedinica Centra za socijalni rad. Zaposlena su tri stručna radnika, domaćica i imamo dva saradnika. Jedina smo Sigurna kuća u južnobanatskom okrugu i zaista je uvek puna. Kapacitet je 15 osoba što uključuje broj i žena i dece. Osnovana je 2012. godine i lani smo obeležili deceniju postojanja. Moram da istaknem da pored podrške Grada Pančeva koja u najvećem obimu finansira Sugurnu kuću. Imamo i donatore koji su voljni da pomognu kao i pojedine nevladine organizacije koje inače sarađuju sa mnogim sigurnim kućama u Srbiji.

            Centar za socijalni rad realizuje i različite projekte. Koji su trenutno aktuelni?

            - Trudimo se da pišemo projekte i da na taj način nadomestio nedostatak neke usluge. Poslednje što smo radili jeste projekat koji se odnosi na hraniteljstvo za odrasla i starija lica i savetovalište za brak i porodicu. Ova usluga je, takođe, neophodna našem gradu. Puno je parova koji žele da odlaze u Savetovalište ili gde Centar procenjuje da je potrebno da se uključe u tretman te ih tada upućujemo na Institut za mentalno zdravlje ili u Vršac i parovi tada često odustaju.

            Centar za socijalni rad daje podršku i penzionerima u sklopu različitih usluga?

            - U Centru penzineri mogu podneti zatev za ostvarivanje prava na uslugu “pomoć u kući“ koja podrazumeva korišćenje ishrane u Klubu za stara lica kao i pomoć geronto-domaćica oko održavanja higijene u kući, kupovinu lekova, namirnica u ostalo.

            Kakvu još saradnju imate  sa Gradom Pančevom. A kakvu sa Pokrajnom i Republikom?

            - Centar za socijalni rad ima dobru saradnju sa svim ustanovama i institucijama, kako lokalnim tako i Pokrajinskim i, naravno, saradnju sa nadležnim ministarstvom koje i jeste naš poslodavac. Sa lokalnom samoupravom imamo sjajnu saradnju, uvek smo na istom zadatku u cilju pružanja pomoći i podrške našim sugrađanima i to se prepoznaje. Takođe, sarađujemo i sa policijom, tužilaštvom i sudom.

            Koliko je važno da u jednom gradu postoji i radi Centar za socijalni rad?

            - Fukncija Centra je veoma važna za svako društvo. Empatija i humanost jesu karakteristike našeg zanimanja i kada jednom uđete u tu porodicu socijalne zaštite, ako se u tome pronađete, teško izlazite iz nje, postajete deo te  porodice što vas čini srećnim i ispunjenim.

Zorana Šteković