U SLAVU PISANE REČI: “Starčevački dani knjige“

 

Da se kulturne manifestacije među Starčevcima primaju sa lakoćom, dokazao je nov festival posvećen knjizi, čitanju i, pre svega, čitaocima

Obilje muzičko-scenskih izvedbi, tradicionalnih tamburaških i slikarskih večeri, kao i bogatih zanimljivosti u letnjim mesecima, (a publika je navikla i na štošta više od toga), trebalo je upotpuniti jednim novim sadržajem festivalskog karaktera kako bi se zatvorio krug u inače bogatoj kulturnoj ponudi, kakvom se retko koje naseljeno mesto na mapi naše države može pohvaliti. Svim ljubiteljima literature i uopšte pisane reči, april mesec ove godine biće ucrtan u sećanju kao početak jednog novog stila u konzumiranju programa iz oblasti kulture, a ustanova koja nosi sve ove tematske sadržaje sve jasnije pokazuje kvalitativno uzdizanje u programskoj ponudi. Otuda su posebno festivali značajni, jer oni imaju taj zamajac da prerastu u tradiciju i obezbede duhovnu egzistenciju generacijama koje dolaze.

“Starčevački dani knjige“ organizovani su kao tematski događaj koji je ove godine bio u znaku velikog Danila Kiša, a koncipiran tako da svake naredne godine bude posvećen nekom drugom velikanu naše ili svetske književnosti.

            I bi dan prvi.

Gradski većnik za kulturu i omladinu, Nemanja Rotar, svečano je otkrio sliku Danila Kiša sa izloga biblioteke, i sa natpisom u kome stoji da će ove godine, do sledećeg festivala, starčevačka knjižnica simbolično nositi ime jednog od naših najznačajnijih pisaca druge polovine DŽDŽ veka. Pozdravni govor direktora i jedan kratak siže kojim je većnik obuhvatio značaj ovakvih manifestacija, kontinuitet koji Starčevo u kulturnoj ponudi održava i značaj odabranog pisca koji je tematski odredio ovaj trodnevni događaj, označen je zvanični početak festivala. Svoje reprezentativne naslove za ovu priliku biblioteci su poslali “Laguna“ i “Kreativni centar“, ali kišni dan je nažalost sprečio bazarsku izložbu i prodaju knjiga na platou ispred Doma kulture.

Program je nastavljen u popodnevnim časovima pesničkim predstavljanjem i nadmetanjem grupe umetnika pod vođstvom Grozdane Crepajac i Dragana Petkovića, uz veoma zanimljiv i dakako detaljan osvrt na Danilov lik i delo. Večernji časovi bili su rezervisani za predstavljanje knjige “Pomor i strah“ koju je sredinom prošle godine napisao Vule Žurić, poznati i nagrađivani pančevački pisac. Pored Andrićeve nagrade koju je dobio 2015. godine, Žurić je za svoj novi roman dobio “Vitalovu“ nagradu “Zlatni suncokret“ za najbolje ostvarenje na srpskom jeziku u 2018. godini. U svom novom romanu on pripoveda o mukama Irižana i naporima da savladaju strašnu moriju koja ih je zadesila krajem DŽVIII veka. Vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, pisac uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji.

            I bi dan drugi.

Dečiji susreti aforističara otvorili su drugi festivalski dan, a učenici Osnovne škole “Vuk St. Karadžić“ imali su priliku da se upoznaju sa Zoranom T. Popovićem, i u jednom interaktivnom odnosu sa poznatim pančevačkim aforističarem, u svojevrsnoj radionici, pokazivali su svoje literarne talente, a kao nagradu pisac je najdarovitijima poklanjao svoju knjigu aforizama za decu: “Kad porastem biću veliki“. Centralni festivalski događaj dogodio se u večernjim časovima, kada su u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba, koji je pritom, kao u najbolja vremena bio dupke pun, na zadatu temu: “Trideset godina kasnije (1989-2019)“, govorili Gojko Božović i Muharem Bazdulj.

Razgovoru je prethodio dokumentarni film o Kišu, gde se u jednom trenutku moglo osetiti da je pisac tu, sa nama. U skoro dvočasovnom programu, gosti su iznosili svoja viđenja i opservacije o životu i radu, moralnom kredibilitetu i ukupnom značaju koji je Danilo Kiš ostavio u našoj literaturi. Obaška to što je 1989. godina bila tematski zanimljiva, pre svega kao godina piščeve smrti, ali je svakako bila dobra i kao tema za razgovor o društveno - političkom trenutku u kome se naše društvo našlo na raskršću odakle je dobro poznato kojim se putevima krenulo dalje. To sigurno nisu bili putevi koji bi imali ikakvo moralno i vrednosno opravdanje pred Danilom da je poživeo malo duže i da je mogao da svedoči o toj mračnoj poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Božović je akademski govorio o formi i književnom postupku, a Bazdulj se fokusirao na širi kritički stav o Kišovom delu i okolnostima u kojima je ono nastajalo. Nakon programa, neformalni razgovor se protegao na još sat i po vremena, a tu su već u opuštenoj i domaćinskoj klupskoj atmosferi gosti ukrštali stavove počev od teme u vezi sa Krležom i Andrićem, preko Pekića i Kovača, pa sve do Velikića i ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade, Vladimira Tabaševića. Divno maratonsko književno druženje završeno je u poznim večernjim časovima na pustom starčevačkom centru, pod uličnom svetiljkom ispred biblioteke sa koje su se namah pojavljivali obrisi zamišljenog lica Danila Kiša.

            I bi dan treći.

 Poslednji dan ovogodišnjeg festivala dobrog književnog ukusa zatvorio je Svetislav Basara, predstavivši svoj najnoviji roman “Atlas pseudomitologije“, o kome je, istina, govorio manje nego što se očekivalo, ali je zato, inspirisan prijatnim ambijentom i mnogobrojnom dobro raspoloženom publikom u Kreativnom kulturnom klubu, ređao svoje eksplicitne i pomalo kontraverzne stavove o svim društvenim, političkim i istorijskim pitanjima koja su u našem društvu uvek aktuelna. Lepo je bilo videti Basaru kako nastupa kao u svojim najsjajnijim danima, vidno inspirisan toplim ambijentom koji je pružio starčevački Dom kulture. Veče koje će se pamtiti.

            Epilog

U osvit četvrtog dana, pojavili su se nesređeni, ali prilično nagomilani (pozitivni) utisci. I biće potrebno još mnogo vremena dok se ne slegnu, a istovremeno se iznedri jedan racionalan kritički stav o ovom biseru među kulturnim događajima u Starčevu. Zato ovde treba stati sa Kišom, kako smo i počeli: “Polazim od toga da mi ništa ne znamo. Metafizika je neka vrsta poezije u prozi. čovek je nepoznata veličina. Ne znamo odakle dolazimo, ne znamo kuda idemo i ne znamo zašto postojimo. Religija, filozofija i poezija pokušavaju da daju odgovor na to pitanje. Kad kažem poezija, imam na umu književnost u celini. Ali, ni religija, ni filozofija ni poezija nisu u stanju da nas svojim odgovorima ubede. U sva tri slučaja imamo posla samo s formama poetske transformacije našeg traganja za odgovorom na ta egzistencijalna pitanja. Nauku, ovom prilikom, izostavljam. Ali, i nauka za koju mnogi još uvek misle da će pre ili kasnije rešiti sve suštinske probleme, predstavlja, u krajnjoj liniji, samo još jedan poetski pokušaj da se razumeju ljudi i stvari“.

autorski tekst

Darko Ješić

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg Neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144

Faks: 013/631-144

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…