Od jula JKP “Vodovod i kanalizacija“   korisnicima usluga obračunava isporučenu vodu na novi način.

Cenovnik je promenjen prvi put posle šest godina sa ciljem formiranja jedinstvene cene za građane i privredu. Šta to u praksi znači? Kako se nov način obračuna vode odrazio na prihode preduzeća?

            - Bez obzira na to što je cena vode povećana za građane, ono je istovremeno i smanjena za privredu, tako da je prihod ostao isti. Iskoristili smo momenat koji nam se ukazao da posle šest godina izvršimo prilagođavanje cene vode s kretanjem inflacije. Za pet godina, od 2012. do 2017. godine inflacija je uradila svoje i realno je bilo mogućnosti da se za 10,5% revalorizuje vrednost vode, što smo i uradili kako bismo sačuvali vrednost vode koju smo imali 2012. godine. Cena realno nije povećana, nominalno jeste, ali je realno na istom nivou na kom je bila 2012. godine. Imali smo prostor da smanjimo cenu vode za privredu i da ostvarimo zakonsku i evropsku direktivu da cena vode bude jednaka za sve potrošače, što smo uradili prvi u Srbiji. Naši građani još uvek imaju cenu vode koja je u granicama normalne cene, i u sredini je po iznosu, u odnosu na sve druge sredine u Srbiji. Smanjenje cene vode za privredu je u neku ruku i podsticaj za njih jer je sada cena vode kakva bi trebalo da bude kod svih.

            Kakva je situacija s naplatom vode i koliki je procenat naplate?

            - Naplata vode je zadovoljavajuća. Trudimo se da iz godine u godinu procenat naplate podižemo, da dođemo do nivoa od 95%. Od početka ove godine kod stanovništva je 91% procenat naplate, a kod privrede iznad 100%. To znači da je privreda počela da izmiruje i stare dugove. U proseku procenat naplate nam jeste 95% i trudimo se da taj procenat ostane na tom nivou, jer nam to omogućuje da možemo da radimo sve poslove i aktivnosti koje su nam i obaveza. Spadamo u preduzeća koja apsolutno samostalno mogu da rade i deluju u okviru svoje delatnosti, bez posebne pomoći od strane osnivača. Grad je tu da nam pomogne kod izgradnje nove mreže i kod investicija, a održavanje, normalan rad, sve što je u domenu naše delatnosti to preduzeće obezbeđuje samostalno.

            U kakvom je stanju vodovodna mreža u Pančevu i koliki su gubici u njoj?

            - Mreža je u solidnom stanju. Ne mogu da kažem ni da je “kao nova“, ali nije  ni toliko loša s obzirom na broj kvarova i pucanja na mreži koje imamo. To je na nivou kako je bilo i ranije. Trudimo se da redovno održavamo vodovodnu mrežu, da zanavljamo one delove mreže koji moraju redovno da se održavaju i menjaju. Gubici su na nivou 25%, ali to nisu klasični gubici već neprihodovana voda. U okviru neprihodovane vode veći deo se odnosi na vodu koja realno postoji, prođe kroz cevovod i ode do potrošača ali mi ne možemo da je naplatimo, što zbog greške u merenju, što zbog toga jer potrošač nije evidentiran, odnosno krade vodu. Mnogo toga utiče na procenat gubitaka, a najmanje je ono što fizički ode u zemlju, što je slučaj kod havarija, trošenja vode na javnim česmama, što ne evidentiramo jer je to javna potreba. Ovaj procenat gubitaka vode nas takođe svrstava u red boljih vodovoda u Srbiji, kod drugih je to daleko veći procenat.

            Povećava li se broj korisnika na vodovodnoj mreži, s obzirom na to da je na teritoriji grada uočen porast stambene izgradnje?

            - Da, povećava se broj korisnika na mreži i broj računa, jer se grade stanovi. Međutim, to ne utiče na potrošnju vode. Nama iz godine u godinu opada potrošnja  što se vidi po fakturisanim količinama. U odnosu na neke ranije godine imamo daleko manju proizvodnju vode. Na primer, 2005. godine proizvodnja vode je bila iznad 14 miliona kubika, a sad je ispod 10 miliona kubika. To je jasan pokazatelj da smo kao preduzeće i kao grad smanjili i gubitke i potrošnju vode. Građani su postali racionalniji u trošenju što se vidi po tome da je fakturisana potrošnja vode pala za nekih 20% u odnosu na 2005. godinu. Malo je teže napraviti poređenje, jer smo u međuvremenu dobili i sela, ali to samo ide u prilog tome da smo smanjenjem gubitaka dobili kapacitet koji smo pametno iskoristili za priključenje severnih sela na gradsku vodovodnu mrežu.

            Gde će se u narednom periodu graditi nova vodovodna mreža?

            - Na jabučkom putu, s leve i desne strane. Sklopljen je ugovor i krenuli su radovi. Gradi se u Pelisterskom proseku, sklopljen je ugovor i takeđe su krenuli radovi. Na Novoseljanskom putu u toku je javna nabavka za izgradnju 800 metara mreže, od benzinske stanice “Kutko“. Spremni su projekti za još neke delove grada koji još uvek nemaju vodovodnu mrežu. U pitanju je Bavaništanski put, u delu od zatvora pa dalje, zatim “kudeljarac“ sa obodnim ulicama, Skadarska, Ohridska i Vlasinska, za to postoje projekti. Zatim Skrobara, a nadamo se dogodine i Banatsko Novo Selo.

            Kako protiče priključenje stanovnika Starog Tamiša na vodovodnu mrežu?

            - Na Starom Tamišu je urađena nova vodovodna mreža, jer je ona postojeća u vlasništvu “Almeksa“. Građani se prijavljuju na mrežu, to ide nekim svojim tokom. Trudimo se da građanima objasnimo važnost korišćenja zdrave pijaće vode, što je njima i jasno, ali cena priključka je takva kakva je. Ne možemo priključke da delimo za džabe, ali tu očekujemo pomoć Grada. To je negde pred razrešenjem.

            Jedino mesto koje nije priključeno na gradski vodovod je Banatsko Novo Selo. Kada se može očekivati početak realizacije ove investicije?

            - “Vodovod“ je u nekom ranijem periodu imao mogućnost da to ostvari. Međutim, ranije rukovodstvo “Vodovoda“ je smatralo da to ipak ne može da uradi i vratilo je 1,2 miliona evra kredita Nemačke razvojne banke (KfNJ). Mi sad moramo da se snalazimo kako znamo i umemo. Trenutno se radi revizija generalnog projekta da probamo da nađemo najpovoljniju mogućnost za snabdevanje vodom Banatskog Novog Sela, jer nam se otvorila mogućnost priključenjem Kačareva. Ovo mesto je blizu Banatskog Novog Sela. Građevinski fakultet razmatra više varijanti, daće nam odgovor na to pitanje i onda ćemo moći da uradimo glavni projekat. Očekujemo da ćemo naredne godine moći da krenemo u izgradnju magistralnog cevovoda. Hoće li on ići od Kačareva ili od Pančeva, pa,  videćemo šta je bolje, povoljnije, jeftinije i za Grad i za “Vodovod“. Očekujem da do kraja sledeće godine Banatsko Novo Selo dobije zdravu pijaću vodu iz grada. Na taj način zaokružićemo svoju misiju da svi građani Pančeva imaju zdravu i kvalitetnu vodu za piće.

            U Starčevu je u toku akcija u okviru koje “Vodovod“ menja ventile u celom mestu. Koliki je obim tih radova i zašto je važno da se postave ventili u okviru vodovodne mreže u Starčevu?

            - Starčevo je imalo veliki problem zbog slabog održavanja ventila. Kad god bi se desila havarija u jednom delu Starčeva, onda se celo mesto isključivalo sa vodovodne mreže. Naš sektor za održavanje vodovodne mreže velikom akcijom zamenio je skoro sve ventile u Starčevu kako bismo mogli da delujemo segmentno. To znači da ćemo, ubuduće, kod havarije isključivati s mreže samo jedan blok, a ne celo Starčevo. Ubuduće će zamena i održavanje ventila biti redovna mera, a ne kao sada vanredna. Na ovaj način Starčevci su dobili kvalitetnije vodosnabdevanje. “Vodovod“ svoj prihod i treba da troši na redovno održavanje mreže i povećanje kvaliteta usluga svim potrošačima.

            JKP “Vodovod i kanalizacija“  uskoro bi trebalo da dobije na upravljanje i kanalizacionu mrežu u Starčevu. Znate li već sada šta vas očekuje?

            - JKP “Starčevac“ nema tehničkih niti kadrovskih kapaciteta da tu važnu delatnost obavlja. Kao što smo preuzeli sve delove vodovodnih mreža u Dolovu, Kačarevu, Jabuci, Glogonju i ranije u Starčevu, tako ćemo preuzeti i upravljanje nad kanalizacionom mrežom. Sticajem okolnosti, zbog investicije Mesne zajednice, izgrađena kanalizaciona mreža u Starčevu pripala je JKP-u “Starčevac“. S obzirom na to da ono nema mogućnosti da tu delatnost kvalitetno obavlja, Grad Pančevo će u narednom periodu biti u situaciji da mora da nam poveri upravljanje kanalizacionom mrežom. Već sada znamo da ćemo se suočiti s problemom nelegalnog priključenja toplotnih pumpi građana na fekalnu kanalizaciju. To je problem koji je prisutan u svim delovima Pančeva, pa i u Starčevu. Toplotne pumpe ne smeju i ne mogu da se priključuju na fekalnu kanalizaciju, jer se time prilično povećava opterećenje na mrežu. Takođe, bitno utiču i na opterećenje uređaja za preradu otpadnih voda, pogotovo u Starčevu, čime menjaju kvalitet i uopšte prave veliki problem u radu postrojenja. Pošto je to protivzakonito, u najskorijem periodu krenuće se sa organizovanom akcijom otkrivanja svih potrošača koji zloupotrebljavaju mrežu fekalne kanalizacije. To će najverovatnije biti od prve naredne sednice Skupštine grada, na kojoj bi trebalo da se usvoji Odluka o otpadnim vodama. U okviru nje je i odredba koja se tiče toplotnih pumpi i kažnjavanja. Toplotne pumpe bi trebalo da vraćaju vodu u podzemlje odakle je i uzimaju. Većina ljudi to ne radi ili nemaju dovoljan broj bunara da bi to radili i onda preliv prave prema fekalnoj kanalizaciji.  Imamo ogroman problem. Povećao nam se dotok vode na kanalizaciji za 500 hiljada kubika u Pančevu, odnosno za oko 10%.  Svedoci smo i da velike padavine na ovaj ili onaj način ulaze u fekalnu kanalizaciju, što dodatno otržava rad fekalne kanalizacije koja ne može da obavlja svoju primarnu funkciju.

            Glogonj i Jabuka su jedno od poslednjih mesta priključenih na gradski vodovod, međutim, početkom septembra bili ste prinuđeni da sprovedete ispiranje mreže zbog koje je nekoliko dana bila zamućena voda u tim mestima. Zašto je bilo neophodno sprovesti ove aktivnosti? U kakvom je stanju njihova vodovodna mreža?

            - Starčevo ima benefit da je priključeno na gradski vodovod pre više od dvadeset godina i nema problem s kojim se suočavaju stanovnici Glogonja i Jabuke. Mreža u Starčevu je čista. Sela koja su imala snabdevanje sirovom vodom iz svojih lokalnih bunara, za svo to vreme, od sedamdesetih godina kada je pravljena njihova mreža do dana kada su preuzete i priključene na gradski vodovod, u cevima se taložio sediment iz sirove vode. Velika većina mreže u tim mestima napunjena je sedimentom koji nije prijatnog izgleda. Priključenjem tih mreža na gradski vodovod smo ispirali sve lokalne cevovode, menjali ventile, hidrante, sve ono što smo mogli da uradimo smo sproveli. Međutim, jedan deo tog nataloženog sedimenta jošuvek je prisutan u pojedinim delovima vodovodne mreže, teško se odlepljuje od zidova cevi. Iako se redovno trudimo da ispiramo mrežu, sediment se vremenom polako odvaljuje. Voda koja dolazi u sva sela je zaista čista i nema nikakvih primesa. I u narednom periodu radićemo redovna ispiranja svih tih vodovodnih mreža i očekujemo da za godinu dana tih problema više neće biti. U Jabuci je taj problem daleko manje izražen nego u Glogonju.

            Kakav je zapravo, kvalitet vode za piće u gradskom vodovodu?

            - Pančevo ima visok kvalitet vode za piće, u svemu je u skladu s Pravilnikom o tehničkoj ispravnosti vode za piće. Građani bi trebalo da su zadovoljni što su privilegovani da piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji.

            Koje investicije na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži se planiraju u 2019. godini?

            - Od velikih investicija ostao nam je vodovod za Skrobaru, završetak vodovoda na Kudeljarskom nasipu, vodovod na Bavaništanskom putu i vodovod ka Banatskom Novom Selu, duž magistralnog puta. Jako nam je bitno da dogodine uradimo i magistralni vodovod kojim ćemo da povežemo Banatsko Novo Selo s gradom. To nam je u prioritetu. Što se kanalizacije tiče, s obzirom da je ove godine već potpisan ugovor za drugu fazu Potamiškog kolektora, dogodine bismo voleli da se završi i treća faza i da kompletiramo Potamiški kolektor. Projekti su u završnoj fazi i za njih se polako dobijaju dozvole za kanalizaciju na Novoseljanskom putu.

Violeta Jovanov Peštanac

KONTAKT

Skupština mesne zajednice
Trg neolita 1, Starčevo, Srbija

Telefon: 013/631-144, 063/565-752

Faks: 013/631-144

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Video o Starčevu

VREMENSKA PROGNOZA

Pretraga sajta

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…